Zašto je Adidas izgubio logo sa tri crte u Evropskoj uniji

Nemački sportski gigant Adidas nedavno se suočio sa velikim gubitkom, nakon što je Zavod za intelektualnu svojinu Evropske unije (EUIPO) zazeo stav da Adidasov logo sa tri paralelne bele crte na crnoj pozadini zapravo ne ispunjava uslove za zaštitu.
Ovakav ishod posledica je spora između kompanije Adidas i belgijske kompanije za obuću Shoe Branding Europe BVBA koja je podnela zahtev da se se ovaj žig Adidasa oglasi nevažećim.
Prema tužbi BVBA-a, logo Adidasa – koji se sastoji od tri vertikalne bele linije na crnoj podlozi, a odnosi se na „odeću i obuću“ – ne poseduje distinktivnost-posebnost koja je neophodna za pravnu zaštitu robnih marki.

U tom postupku je Adidas pretrpeo poraz pred apelacionim većem EUIPO-a, koji je zauzeo stav da žig Adidasa sa tri crte ne može da opstane jer predstavlja „samo dekoraciju“.

Adidasov logo nema distiktivnost ali nema ni tzv. „sekundarno značenje“

Prema obraloženju EUIPO-a, ovaj logo nema tzv. „sekundarno značenje“ (za razliku od na primer žiga Apple) niti „stečenu distinktivnost“ (U nekim slučajevima, znak koji nema distinktivni karakter sam po sebi, može ga steći korišćenjem u dužem vremenskom periodu).

Pozivamo vas da pročitate naš blog post “Kako je Apple dobio izgubljenu bitku” što je revolucionaran primer za tzv. „sekundarno značenje“.

Adidasov slučaj je drugačiji od Apple-ovog slučaja

Kao rezultat, logo Adidasa će biti uklonjen iz registra žigova EU sa retroaktivnim efektom.
Adidas je izvodio brojne dokaza tokom postupka u vidu sprovedenih anketa, na osnovu kojih je navodno utvrđeno da potrošači direktno povezuju tri bele crte na odeći sa markom Adidas, odbor za žalbe ovo nije uvažio i potvrdio je prvostepenu odluku.

Naš Zakon

Prema našem Zakonu o žigovima, žigom se štiti znak koji se može grafički predstaviti pod uslovom da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.
Znak se može sastojati od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom i sl.
Žigom se ne može zaštititi znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu.

Zaključak

Postavlja se pitanje da li bi sporni žig Adidas-a opstao, da je osim tri linije sadržao još neke upečatljive elemente?
Takođe, iako se u praksi zauzima stav da je dovoljno zaštiti žig u crno-beloj boji, nakon ove Odluke EUIPO-možda bi bilo sigurnije da se žig zaštiti u svakoj boji u kojoj vlasnik želi da koriste svoj žig.
U svakom slučaju, ova odluka EUIPO-a postavila je visoke prepreke za buduće prijave žigova, ali i rizik za one kompanije koje su već zaštitile svoje žigove (jer postoji opasnost da njihovi žigovi budu oglašeni ništavim).
Da bi određeni znak bio zaštićen žigom, neophodno je da bude distinktivan, a to znači da od strane potrošača bude shvaćen kao znak razlikovanja u prometu.
Znak „koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu“ neće biti shvaćen kao znak razlikovanja od strane potrošača.
Prema tome, ukoliko pre izlaska na tržište ne obratite posebnu pažnju na naziv, logo, slogan, odnosno vizuelne elemente Vašeg proizvoda ili usluge, i iste ne zaštitite na odgovarajući način, kasnije nećete imati pravo da zabranite drugim učesnicima na tržištu da koriste ova Vaša obeležja.
Drugim rečima, konkurenti će moći će da vas kopiraju bez bilo kakvih štetnih posledica a one po vas i vaše poslovanje mogu biti nemerljive.