Šta donosi novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Pre nego što razmotrimo šta nam to donosi novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, važno je da adresiramo aktuelne propise i obaveze spram njih.

Naime, kao jedna od zakonskih obaveza prilikom osnivanja kompanije, udruženja i drugih subjekata (o kojima će kasnije biti reči) jeste upis u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika (CESV) koju vodi Agencija za privredne registre (APR).

CESV je osnovana još 31/12/2018. godine, kako bi se povećala transparentnost vlasničke strukture pravnih lica i drugih subjekata u Republici Srbiji i smanjio rizik od pranja novca i finansiranja terorizma.

To je u stvari javna, jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici registrovanog subjekta.

Ova baza podataka omogućava državnim organima nesmetan pristup informacijama o stvarnim vlasnicima pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Srbiji, prevashodno sa ciljem sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Takođe, kako je Srbija obavezna da svoje zakonodavstvo uskladi sa propisima EU o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema za pranje novca, centralna evidencija je formirana i kao deo procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji i usklađivanja sa standardima Međunarodnog tela za finansijsku akciju (FATF).

Sada kada razumemo ovo, možemo da pređemo na pregled novina koje nam donosi novi Zakon o evidenciji stvarnih vlasnika.

Pa da počnemo.

1.     Ko ima obavezu evidentiranja po sada važećem Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Prema sada važećem Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, obavezu evidentiranja podataka o stvarnim vlasnicima imaju sva privredna društva (od, kd, doo i ad).

Pored privrednih društava, obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika imaju i društva u likvidaciji, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja, udruženja i savezi udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove, strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.

Videćete u nastavku teksta da je navedeni spisak samo proširen novim Zakonom.

Dakle, zakonski zastupnik navedenih subjekata (ili osnivač prilikom osnivanja društva) je dužan da evidentira podatke o stvarnim vlasnicima u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u roku od 15 dana:

• od dana osnivanja,
• promene vlasničke strukture,
• promene članova organa upravljanja,
• kao i u slučaju drugih promena koje utiču na sticanje svojstva stvarnog vlasnika.

Od 01/10/2023. godine, omogućeno je da se prilikom podnošenja elektronske registracione prijave za osnivanje privrednog društva istovremeno izvrši i evidentiranje stvarnog vlasnika.

Naravno ukoliko osnivač ne iskoristi ovu opciju, ostaje mogućnost (i obaveza) da zakonski zastupnik u roku od 15 dana od upisa privrednog društva u Registar privrednih subjekata evidentira stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji.

2.     Ko je stvarni vlasnik prema Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice i to najčešće koje:

• posredno ili neposredno poseduje udele ili akcije u društvu (25%),
• ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka (putem ugovora, finansiranja, porodičnih veza i slično).

Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika takođe kaže da ako nije moguće jasno odrediti stvarnog vlasnika (što se uglavnom dešava kada ima puno malih akcionara ili osnivača, te nijedan ne ispunjava uslove da bi bio registrovan kao stvarni vlasnik), onda se takvim smatra lice registrovano za zastupanje ili član organa upravljanja subjekta

3. Kako se vrši prijava stvarnog vlasnika prema Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Prijava stvarnih vlasnika u CESV, u skladu sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, vrši se isključivo elektronskim putem preko internet stranice APR-a, a da biste uspešno izvršili prijavu, potrebno je da ispunite nekoliko tehničkih uslova:

• da posedujete kvalifikovani elektronski sertifikat, odnosno elektronski potpis izdat od strane akreditovanog sertifikacionog tela u Srbiji
• da imate instaliran čitač elektronskih kartica kako biste uopšte mogli da koristite elektronski potpis
• da posedujete NEXU aplikaciju za elektronsko potpisivanje – specijalizovan softver koji je razvila APR i koji je neophodan za sve elektronske usluge
• Nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje APR-a, koji inače koristite za pristup i drugim elektronskim uslugama Agencije.

Dakle, dokumenta i zahtevi se potpisuju kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika (ili osnivača) direktno putem interneta.

Pravovremena prijava stvarnih vlasnika je zakonska obaveza, a nepoštovanje može dovesti do novčanih kazni. Zato je važno da postupak registracije-prijavu ili promenu, obavite na vreme!

4.     Zašto je donet novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Ukratko, novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika je donet radi unapređenja sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i usklađivanja sa međunarodnim standardima.

Takođe, usvajanje novog Zakona je bila jedna od mera predviđenih još Akcionim planom Strategije za borbu protiv pranja novca za period 2020-2024. godine.

Donošenjem novog Zakona bi trebalo da se otklone problemi u primeni prethodnog zakona, posebno u vezi sa ažurnošću i preciznošću podataka o stvarnim vlasnicima.

Zbog obima neophodnih izmena, odlučeno je da se ne vrše izmene postojećeg zakona, već da se donese novi zakon.

5.     Koje su ključne novine koje donosi novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Novi zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika uvodi značajne izmene u oblasti evidentiranja stvarnih vlasnika, sa ciljem unapređenja transparentnosti vlasničke strukture pravnih subjekata, jačanja pravne sigurnosti i usklađivanja sa međunarodnim standardima.

Najvažnije novine su:

1. Proširenje subjekata na koje se odnosi obaveza evidentiranja

Obaveza evidentiranja stvarnih vlasnika sada se, pored pravnih lica i drugih subjekata koja imaju obavezu evidentiranja i po sada važećem Zakonu, proširuje i na:

• Trastove kojima se upravlja iz Republike Srbije ili koji posluju sa pravnim i fizičkim licima u Srbiji.
• Pravne odnose slične trastu (npr. fiducije, fideicomisio, anstalt).

Kod trastova i sličnih pravnih odnosa, Poverenici trastova i sličnih pravnih odnosa sada su u obavezi da evidentiraju stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju.

2. Obavezno dostavljanje dokumentacije prilikom evidentiranja

Prilikom upisa stvarnih vlasnika, subjekti su sada obavezni da prilože dokumentaciju kojom dokazuju osnov sticanja svojstva stvarnog vlasnika, što do sada nije bilo predviđeno Zakonom.

Do sada se nikakva dokumentacija nije dostavljala APR-u, ali novi Zakon – nove obaveze!

Subjekti su u skladu sa do sada važećim propisima “morali samo” da čuvaju odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih se određuje stvarni vlasnik registrovanog subjekta deset godina od dana evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku.

3. Uvođenje obavezne godišnje provere i ažuriranja podataka

Registrovani subjekt, odnosno ovlašćeno lice po novom Zakonu će biti dužno da izvrši proveru tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku i to u roku od godinu dana od dana poslednjeg evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku, odnosno od dana poslednje potvrde tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.

Navedena lica će biti dužna da u daljem roku od 30 dana potvrde tačnost i ažurnost evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.

4. Pojačana kontrola

Agencija za privredne registre će od sada da sačinjava i objavljuje na svojoj internet stranici (portalu) listu subjekata koji:

• ne izvrše evidentiranje stvarnog vlasnika u Centralnu evidenciju u roku od 30 dana od dana osnivanja, odnosno od dana brisanja stvarnog vlasnika iz Centralne evidencije, kao i
• postojećih subjekata koji do dana početka primene ovog zakona nisu u Centralnoj evidenciji evidentirali podatke o stvarnom vlasniku.
• postojećih subjekata koji u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona ne izvrše učitavanje dokumenata na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Navedenu listu je APR u obavezi da ažurira na svakih 48 sati, a kompanije i drugi registrovani koji se nađu na toj listi se svrstavaju u kategoriju visokog rizika u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, što povlači sa sobom pojačan nadzor nad vašim poslovanjem.

5. Proširena su ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti kada je registrovani subjekt pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom

Kada je registrovani subjekt pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom nad kojim Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor u okviru obavljanja svojih zakonom utvrđenih funkcija, ta komisija proverava da li je subjekt ispunio i obaveze utvrđene Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, a naročito:

• da li je izvršio evidentiranje podataka o stvarnom vlasniku,
• da li je evidentirao tačne podatke, kao i
• da li čuva podatke i dokumente na osnovu kojih je evidentirao stvarnog vlasnika.

Komisija je u skladu sa novim Zakonom ovlašćena da preduzima mere, uključujući i da izriče novčane kazne prema tim subjektima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina.

6. Proširene obaveze obveznika po Zakonu o sprečavanju pranja novca

Obveznik u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (banke, davaoci finansijskog lizinga, faktoring društva i ostali), dužan je da pri utvrđivanju stvarnog vlasnika stranke u skladu s tim zakonom:

• pribavi podatke o stvarnom vlasniku te stranke iz Centralne evidencije
• uporedi te podatke sa podacima koje je pribavio primenom radnji i mera propisanih tim zakonom
• obavesti stranku ako utvrdi da se podaci o stvarnom vlasniku stranke razlikuju i u tom slučaju
• upiše napomenu o utvrđenoj nesaglasnosti i učita dokumente na osnovu kojih je utvrdio tu razliku, koja napomena postaje sastavni deo sadržine Centralne evidencije

7. Proširene kaznene odredbe

Uvođenjem novih zakonskih obaveza, povećava se i mogućnost njihovog nepoštovanja. Kako bi se osigurala puna usklađenost i sprečile zloupotrebe, zakonodavac je i te nove obaveze obuhvatio u prekršajnim odredbama, te za njihovo nepoštovanje sledi novčane kazne koje se kreću:

• od 500.000 do 2.000.000 dinara – za pravna lica
• od 50.000 do 150.000 dinara – za odgovorno lice u pravnom licu
• od 50.000 do 150.000 dinara – fizičko lice ovlašćeno da čuva dokumente na osnovu kojih je evidentiran stvarni vlasnik.

Dodatno, za pojedine prekršaje mogu se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti.

Najzad, onaj ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika ne evidentira podatke o stvarnom vlasniku, evidentira neistinit podatak o stvarnom vlasniku kao istinit, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku čini krivično delo kažnjivo kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

8. Usklađivanje sa EU regulativom

Agencija za privredne registre će biti dužna da poveže Centralnu evidenciju sa Evropskom centralnom platformom, čime se omogućava bolja međunarodna razmena podataka.

6.     Kada Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnikapočinje da se primenjuje i koji je rok za usklađivanje sa Zakonom?

Iako Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika stupa na snagu 14/03/2025. godine, njegova primena kreće tek nakon 18 meseci.

Ključni rokovi za primenu:

1. Opšti početak primene: 18 meseci od dana stupanja na snagu.
2. Odredbe koje odmah počinju da se primenjuju po stupanju na snagu Zakona:
3. odredba o čuvanju dokumenata na osnovu kojih je evidentiran stvarni vlasnik (pet godina od dana prestanka registrovanog subjekta, trasta, odnosno pravnog odnosa sličnog trastu),
4. odredba o prekršaju za povredu navedene obaveze o  čuvanju dokumenata na osnovu kojih je evidentiran stvarni vlasnik (50.000 do 150.000 dinara).

3. Odredba koja propisuje povezivanje Centralne evidencije sa Evropskom centralnom platformom: od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji​.
4. Postojeći registrovani subjekti: imaju rok od 60 dana od dana početka primene da se usklade sa novim zakonom​.
5. Podzakonski akti: moraju biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona​.

Dakle, kako se može videti, privredni subjekti ipak imaju određeni period da se pripreme i prilagode novim obavezama.

7.     Kako se pripremiti za primenu novog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika?

Naveli smo da novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika donosi sveobuhvatne izmene u cilju jačanja pravne sigurnosti, unapređenja transparentnosti poslovanja i usklađivanja sa međunarodnim standardima.

Registrovani subjekti imaju nove obaveze u pogledu evidentiranja, ažuriranja i dostavljanja podataka, dok su nadležni organi dobili šira ovlašćenja za kontrolu i sankcionisanje nepoštovanja propisa.

Priprema za novi zakon o Centralnom registru stvarnih vlasnika zahteva nekoliko ključnih koraka kako biste osigurali usklađenost i izbegli moguće kazne. Evo šta bi trebalo da uradite:

1) Razumevanje novih obaveza

Pročitajte novi zakon i upoznajte se sa promenama i novim obavezama, a posebno obratite pažnju na:

• Definiciju stvarnog vlasnika i kriterijume za identifikaciju
• Rokove za prijavu i ažuriranje podataka
• Sankcije za nepoštovanje obaveza.

2) Analiza vlasničke strukture

Proverite da li su stvarni vlasnici vaše kompanije/udruženja ili drugog registrovanog subjekta pravilno identifikovani i dokumentovani.

Ne zaboravite da se podaci o stvarnim vlasnicima moraju redovno ažurirati. Ako dođe do promene u vlasničkoj strukturi, novi podaci moraju biti uneti u zakonskom roku (obično 15 dana od promene).

3) Priprema i ažuriranje dokumentacije

Prikupite i ažurirajte dokumente koji dokazuju vlasničku strukturu na vreme, kao što su:

• Izvodi iz poslovnih registara (ako su vlasnici pravna lica).
• Ugovori i drugi pravni dokumenti koji pokazuju vlasnički odnos.
• Identifikacioni dokumenti stvarnih vlasnika (JMBG ili broj pasoša za strane državljane).

4) Tehnička spremnost za elektronsku prijavu

Proverite da li imate sve što je potrebno za elektronsku registraciju u Centralni registar, a o čemu smo pisali prethodno u ovom tekstu.

5) Konsultacija sa pravnim stručnjacima

Ako niste sigurni kako da primenite novi zakon, angažujte pravnog savetnika koji vam može pomoći oko ispunjavanja vaših obaveza u odnosu na trenutno stanje, pomoći vam u analizi vlasničke strukture, pripremi dokumentacije i sprovođenju svih potrebnih koraka.

Pravovremena priprema će vam pomoći da izbegnete kazne i osigurate nesmetano poslovanje u skladu sa novim propisima!