Veštačka inteligencija (AI) u pravosuđu?

„Dajte mi činjenice, daću vam pravo “ je čuvena latinska pravna izreka koja označava da  „sud poznaje zakon“ („Da mihi factum, dabo tibi ius”) i da stranke pred sudom treba samo da predstave činjenice a sud će,  pošto zna zakon – samo da primeni zakon. Ta izreka se prvi put pojavila u XII veku u spisima srednjovekovnih glosatora o drevnom rimskom pravu.

Evo nas sada posle devet vekova i izgleda da ćemo ući u novo tehnološko razdoblje u kojem neće samo sud znati, odnosno primenjivati pravo, već će to moći i veštačka inteligencija (Artificial Inteligence ili skraćeno AI).

Ideja primene veštačke inteligencije (AI) u pravosuđu se može pripisati Brusu Bjukenanu i Tomasu Hedriku koji su davne 1970. godine objavili članak pod nazivom „Spekulacije u vezi sa veštačkom inteligencijom i pravnim rasuđivanjem“. Danas veštačka inteligencija  postaje svakodnevno deo našeg života u mnogim oblastima

Ni pravo nije izuzetak.

Zamislite šta određeni algoritam može da nauči iz sudske prakse (?!).

Kako funkcioniše AI?

Veštačka inteligencija (AI) procesira veliku količinu podataka i specifičnim algoritmom prepoznaje određena ponavljanja ili šeme ponavljanja u podacima, što softveru omogućava da uči iz tih podataka i zna odgovor na određeni specifični upit. Ukratko Al je „konstruisanje računarskih sistema sa osobinama koje bi kod ljudskih bića bile okarakterisane kao inteligentne„.

Što je veći obim tih podataka i što je kvalitetnije odrađen njihov unos, softver će brže i bolje učiti iz tih istih podataka.

U Velikoj Britaniji već postoje softveri za rešavanje sporova između stranaka, uključujući alternativne načine rešavanja sporova (medijaciju i arbitražu) ali i parnične postupke. U praksi, takvi softveri pokazuju najveću efikasnost u rešavanju jednostavnih sporova kada se sudi na osnovu raspoložive dokumentacije, bez neposrednog uključivanja stranaka u postupak, u kom slučaju softver donosi odgovarajuću odluku primenom merodavnog propisa odnosno prakse.

Prednosti upotrebe AI u rešavanju sporova

Osnovne prednosti upotrebe AI u rešavanju privrednih sporova su brzina rešavanja istih uz zaštitu poverljivosti, čime se izbegavaju značajni sudski troškovi i reputacioni rizik za učesnike u sporu, uz omogućavanje učesnicima da na osnovu procene AI u konkretnom postupku uoče slabosti u svom poslovanju, na koji način se opet, sprečavaju budući sporovi iste vrste.

Sa stanovišta civilnih parnica, AI bi trebalo da omogući bolju dostupnost pravne zaštite svim kategorijama građana, bez predujmljivanja troškova, koji su pri tome dosta niži od troškova vođenja klasičnih parnica.

AI u pravnoj perspektivi na globalnom nivou

Nesporno je da napredak društva i tržišta menja i koncept rešavanja sporova, te je vrlo logično što vodeće svetske ekonomije prepoznaju neophodnost uvođenja online rešavanja sporova.

Tako i statistički podaci beleže porast – preko 25% od ukupnog broja sporova pokreće se online.

Kina je strategijom “Internet+ 2016” uvela i dalje razvila rešavanje sporova online (ODR-Online Dispute Resolution). Internet sud u Pekingu je 2019. godine pokrenuo “parnični uslužni centar”  u kome radi  sudija “veštačke inteligencije”. Prvi sudija sa veštačkom inteligencijom na svetu, koji ima ženski lik i glas, na principu pametnog spoja tehnologije govora i slike, pomagaće sudijama u obavljanju rutinskih poslova i tako omogućiti pravim profesionalcima da se usredsrede na sudske procese. Savet Evrope je održao niz skupova na temu veštačke inteligencije i etike korišćenja iste u oblasti pravosuđa. Tako se na konferenciji u Rigi septembra 2018. diskutovalo o korišćenju veštačke inteligencije u pravosuđu. U Strazburu je doneta Evropska etička povelja o upotrebi veštačke inteligencije u pravosuđu koja, pored osnovnih principa transparentnosti, nepristrasnosti, pravičnosti, postavlja i okvir za organe sudske vlasti u cilju zaštite fundamentalnih ljudskih prava i sloboda.

Al u pravosuđu Srbije

Srbija je prva zemlja u regionu koja je usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period 2020 – 2025,  sa ciljevima i merama za bezbedan razvoj veštačke inteligencije radi unapređenja javnih usluga, razvoja kadrova i veština za poslove budućnosti.

Prema  Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2019. Oxford Insights -a, Republika Srbija je na 58. mestu od 194 države. Na prvom mestu je Singapur, a slede UK, Nemačka, SAD, Finska… Iznenađujuće je da je Kina tek dvadeseta, iako uveliko koristi Al u pružanju javnih usluga.

Zaključak

Primena AI u pravosuđu omogućava podjednaku dostupnost prava svima, ujednačavajući sudsku praksu isključivanjem ljudskog faktora.

Primena tehnologije i automatizacija određenih procesa u pravosuđu verovatno da rađa mnoga pravna i etička pitanja te je svakako cilj maksimizacija pozitivnih efekata uz poštovanje fundamentalnih principa u funkciji zaštite ljudskih prava i sloboda.

Nova era Al doneće pravosuđu kao i mnogim drugim industrijama prosperitet lišavajući ga zamornih, repetitivnih aktivnosti, ostavljajući prostor nosiocima pravosudne funkcije za bolje performanse, a u korist učesnika u postupku.

Naravno, mnoge industrije su poslednjih godina pretrpele tektonske promene usled primene tehnologije (pogledajte samo bankarski i finansijski sektor).

Ni pravo kao industrija ne može biti izuzetak, posebno pravosuđe.

U potpisu: Hal 9000.