Zaštita poslovne tajne vs. zaštita intelektualne svojine

Svaka kompanija, bez obzira na svoju veličinu ili stepen tehnološkog napretka, poseduje važne informacije koje su od suštinskog značaja za njeno poslovanje i konkurentsku poziciju na tržištu.

Iako su glavne asocijacije na poslovnu tajnu recept za Coca-Cola ili tajni sastojak KFC-a, poslovnom tajnom se štiti širok spektar informacija poput rezultata ispitivanja, tehnoloških planova, strategija marketinga, izvornog koda i drugo, što dodatno ističe njihovu važnost.

Mnoge informacije koje su određenoj kompaniji vredne ne ispunjavaju kriterijume za zaštitu nekim pravom intelektualne svojine i mogu se zaštititi samo kao poslovna tajna. Međutim, postoje informacije koji ispunjavaju uslove za recimo patentabilnost i stoga bi mogle biti zaštićene kao patent. U tom slučaju, dolazi se do dileme: da li da se određene informacije patentiraju ili da se sačuvaju u tajnosti kao poslovna tajna?

Kako dilemu rešava Formula 1

Da li ste znali da iako je Formula 1 jedan od tehnološki naprednijih sportova na svetu, gde su savremena istraživanja i razvoj ključni za postizanje rezultata na stazi, te bi bilo razumno pretpostaviti da patenti igraju ključnu ulogu u zaštiti inovacija, timovi Formule 1 retko podnose zahteve za patente? Zašto je to tako?

Najpre, poces registracije patenta može biti dugotrajan, a brzina kojom timovi Formule 1 inoviraju i modifikuju svoje automobile znači da tehnologija može već biti prevaziđena pre nego što je patent ispitan, a kamoli odobren.

Dodatno, nije uvek jednostavno da se inovacije timova Formule 1 usklade sa zahtevima za dobijanje registrovanog patenta, posebno u pogledu kriterijuma “inventivnosti“.

Najzad, zahtev da se javno otkrije informacija o izumu takođe deluje kao odvraćajući faktor od podnošenja zahteva za patent, jer ako zahtev za patent na kraju ne bude odobren, konkurenti su slobodni da koriste izum.

Kada se sve ovo uzme u obzir, ovi faktori pružaju neko objašnjenje zašto se patenti ne čine vodećim delom strategije intelektualne svojine timova Formule 1, te se postavlja pitanje kako se izumi i inovacije Formule 1 štite? Odgovor je kao poslovna tajna.

Prednosti zaštite informacija kroz poslovnu tajnu

Glavna prednost zaštite poslovnom tajnom jeste njeno neograničeno trajanje. Dakle, za razliku od prava intelektualne svojine koja su ograničenog trajanja, poslovna tajna traje sve dokle god donosi komercijalnu vrednost za svog nosioca i dokle god nosilac uspeva da je sačuva u tajnosti.

Drugo, za razliku od patenata, poslovne tajne nemaju troškove registracije.

Treće, zaštita kroz poslovnu tajnu je odmah efikasna, dok sa druge strane, prava intelektualne svojine zahtevaju vreme kako bi omogućila zaštitu svom nosiocu.

Zašto onda svi ne štite informacije kao poslovnu tajnu?

Uprkos svojim prednostima, zaštita kroz poslovnu tajnu ima i svojih mana.

Naime, informacije mogu da budu ukradene, odnosno mogu namerno da “procure“ iz kompanije, a kada to jednom desi, obično ih je nemoguće povratiti. Čak i ukoliko ne dođe do krađe ili namernog otkrivanja informacija, konkurent može legitimno da dođe do istog saznanja i time ima pravo da je koristi, jer poslovne tajne ne sprečavaju druge da koriste informacije, one samo sprečavaju druge da saznaju informacije na nedozvoljen način.

Još ukoliko potencijalno konkurenti, koji su do istog izuma došli putem legitimnih sredstava, patentiraju isti, kompanija koja je prva došla do izuma, ali je odlučila da ga štiti kao poslovnu tajnu, neće više moći da koristi taj izum za vreme trajanja patentne zaštite konkurenta.

Zaključak

Kada se određene informacije ne mogu štititi kao intelektualna svojina, dileme nema, ali kada se informacije mogu štititi dvojako, kompanija se nalazi pred izborom, da li određene informacije štititi kao pravo intelektualne svojine ili kao poslovnu tajnu?

Iako je zaštita intelektualnom svojinom sigurnija za njenog nosioca, zaštita poslovnom tajnom ima smisla kada postoji visoka verovatnoća da se poslovna tajna može efikasno čuvati u tajnosti tokom dužeg vremenskog perioda i donositi komercijalnu vrednost svom nosiocu, kao što je primer sa Coca-Cola.

Zatim, zaštita poslovnom tajnom umesto intelektualnom svojinom ima prednosti kada je tehnološki napredak u određenoj oblasti izuzetno brz, da zaštita intelektualnom svojinom gubi smisao.

Najzad, miks zaštite za određeni izum je najbolji kada je moguć i to da se poslovnom tajnom štiti proces proizvodnje, a intelektualnom svojinom sam proizvod.