Kada je prošle godine kompaniji Oculus (Inače u vlasništvu Facebook-a) sudskom presudom naloženo da Zenimaksu (ZeniMax) isplati iznos od 500 miliona dolara na ime naknade štete zbog povrede ugovora o poverljivosti (u daljem tekstu: NDA-Non Dislosure Agreement), autorskog prava (copyright) i po osnovu lažne oznake porekla, potvrđena je praska američkih sudova da, kada je za neku kompaniju osnova poslovanja sama tehnologija, tada je zloupotreba njihove intelektualne svojine vrlo ozbiljna i skupa stvar. Istovremeno, Zenimaks (ZeniMax) je u saopštenju je naveo da će razmotriti koje dalje korake treba preduzeti da bi se osiguralo da neće doći do dalje povrede njihove tehnologije.
Inače, spor je nastao u vezi sa razvojem rifta, gejming igračkog sistema za virtuelnu realnost koji se nosi na glavi i namenjen je za stvaranje osećaja virtuelne stvarnosti konzumentima video igrica. Zenimaks je u sporu tvrdio da je ova kompanija prva razvila rift, a Okulus je iskoristio znanje i poverljive informacije Zenimaksa da proizvod plasira na tržište.
Dosuđenom naknadom od 500 miliona dolara obuhvaćen je iznos od 200 miliona dolara po osnovu povrede NDA-a, 50 miliona dolara za povredu autorskog prava i ukupno 250 miliona dolara po osnovu lažne oznake porekla od strane Oculus-a i njegovih osnivača.
Celokupan industrijski razvoj počiva na vrednim i genijalnim idejama inventivnih pojedinaca, bilo da su takve ideje razvijene u okviru kompanija ili samostalno. Sama realizacija ideje, vodi u saradnju između pojedinaca ili kompanija te je neophodno razmenjivati podatke kako bi se ideja realizovala ili razvila.
U toj razmeni podataka, nastaje problem, obzirom da onog trenutka kad ideja nastane počinje trka sa vremenom do momenta njene potpune eksploatacije. Zato je važno da vlasnik ideje svoju ideju dobro sačuva, odbrani i zaštiti, kako ga u toj trci ne bi prestigao neko kome je ideja direktno ili indirektno saopštena. Zato je NDA, pokazalo se to i u gornjem primeru, odličan mehanizam zaštite ideje, projekta ili biznis plana u IT pravu.
Zadatak NDA je da zaštiti poslovnu tajnu od plagiranja ili iskorišćavanja lica kojima se takva tajna otkriva. Često se misli da je NDA formalnost koja koči biznis i da je znak nepoverenja među poslovnim partnerima. Suprotno predrasudama, NDA ne znači nedostatak poverenja između ugovornih strana. Naprotiv, NDA postavlja jasna pravila utakmice i omogućava fer igru po tim pravilima, sve do konačnog ostvarenja unapred postavljenih ekonomskih interesa ugovornih strana.
Poverljivost podataka je na polju informacionih tehnologija toliko značajna da je to pitanje prepoznato i uređeno u gotovo svim modernim pravnim sistemima (kod nas Zakon o zaštiti poslovne tajne) te se kod nas na primer predviđa da se poslovnom tajnom smatra bilo koja informacija koja ima komercijalnu vrednost zato što nije opšte poznata niti je dostupna trećim licima koja bi njenim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist, i koja je od strane njenog držaoca zaštićena odgovarajućim merama u skladu sa zakonom, poslovnom politikom, ugovornim obavezama ili odgovarajućim standardima u cilju očuvanja njene tajnosti, a čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu držaocu poslovne tajne.
Ipak, pitanje poverljivosti informacija ne bi trebalo ostaviti zakonskim normama na regulisanje, jer je uvek bolje ići pred sud sa ugovorom o poverljivosti (NDA) nego prepustiti tumačenje samom sudu.
Dugotrajna dokazivanja putem svedoka vode u skupe i neizvesne sudske procese te je ultimativno u IT industriji imati zaključen NDA sa mehanizmom koji reguliše pitanje povrede i čitav niz drugih važnih situacija.
Ukoliko je poverljivost ugrožena, verovatno ste već pretrpeli štetu. Ukoliko nemate zaključen NDA pred Vama je dugotrajna višegodišnja sudska borba protiv onoga ko je zloupotrebio Vaše podatke sa neizvesnim ishodom tog spora.
Ukoliko imate zaključen odgovarajući NDA onda su Vaše šanse za uspeh drastično uvećane, posebno ako taj neko na Vašem radu i znanju protivzakonito stiče profit.