Zakon o izmenama Zakona o javnom beležništvu
Zakon o izmenama Zakona o javnom beležništvu kao rezultat Sporazuma Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije i Advokatske komore Srbije od 08.01.2015. godine i njegovi efekti po korisnike finansijskih usluga
Stiče se utisak da se Sporazumom, Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije i Advokatske komore Srbije od 08.01.2015. godine, usaglašenim izmenama Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – dr. zakon, 93/2014 – dr. Zakon, 121/2014 i 6/2015), ( u daljem tesktu: Zakon) umanjuju ili ugrožavaju prava trećih strana, koje u sačinjavanju ovog Sporazuma nisu učestvovale.
Prava trećih, u ovom slučaju banaka a naročito njihovih klijenata, bi mogla biti ugrožena članovima 82. i 93. Zakona koji založnu izjavu, kao verodostojnu ispravu, vraća na formu javnobeležničkog zapisa što kao posledicu ima poskupljenje formalizacije ove izjave za 60%. Naime, noveliranim članom 82. Zakona o javnom beležništvu, propisuje se, i to u stavu 1, da se u obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju:
- ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica;
- sporazum o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom;
- ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem.
Stav 3 istog člana još propisuje da pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo.
Poslednjim izmenama Zakona promenjenim, članom 93. propisuje se da javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno a da se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju naročito:
- ugovor o prometu nepokretnosti;
- ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje;
- ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti.
Dalje, podsećanja radi, Zakonom o izmenama i dopunama ovog Zakona koje su stupile na snagu 06.11.2014. godine, između ostalog, tada novim stavom 5 člana 85. Zakona, propisano je da dejstvo javnobeležničkog zapisa, kao izvršne isprave, ima i privatna isprava solemnizovana od javnog beležnika u skladu sa tim Zakonom, ako ispunjava uslove propisane stavom 1 istog člana. Ova odredba praktično znači da se na založnoj izjavi, od dana stupanja na snagu izmena Zakona iz novembra 2014. godine, overava potpis njenog davaoca kod javnog beležnika, čime se ona upodobljuje, do dana stupanja na snagu citiranih izmena Zakona, isključivo propisanoj formi javnobeležničkog zapisa i sa tako formalizovanom (solemnizovanom) izjavom se može vršiti upis hipoteke u javne knjige koje vodi RGZ i sprovoditi prinudna naplata bilo sudskih bilo vansudskim putem kao sa verodostojnom ispravom, bez obzira da li sadrži izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem .
Efekat postignutog Sporazuma Ministarstva pravde i advokata bi bio potpuniji i sa aspekta zaštite interesa davalaca hipotekarnih izjava i njihovih poverilaca da se najnoviji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu ograničio u članu 82. stav 1, tačka 4) na sledeći tekst: „4) ugovor o hipoteci i založna izjava lica iz tačke 1 i 2 ovog stava.“ – čime bi se javnobeležnički zapis kao teža forma overe zadržala za ove ugovore i izjave koja daju lica za koju zakododavac sa pravom ispoljava veću brigu i kojima pruža potpuniju zaštitu kao i da tačka 2, stava 2 člana 93. glasi: „2) ugovor o hipoteci i založna izjava čije sačinjavanje nije predmet člana 82.“.
Predrag Ćatić
diplomirani pravnik
Specijalista za pravne poslove
