#historyoflaw:// Hamurabijev Zakonik

Zakonici su veoma slični softevru odnosno kodu.

Pisanje softvera u bukvalnom smislu označava ovakvo pisanje kodova: “ukoliko ovo – onda ovo”.

Tako je i sa bilo kojim Zakonikom: “Ukoliko ovo” naziva se dispozicija dok se “onda ovo” naziva sankcija u pravnoj normi.

Prema tome, pisanje kodova je započelo mnogo ranije nego što mislite.

Na ovom mestu izdvajamo Zakonik koji predstavlja jedan od 10 najstarijih zakona koje je stvorilo i zapamtilo čovečanstvo i koje je poslužilo kao temelj mnogim modernim državnim sistemima kasnije, a za koji možemo slobodno reći da je jedan od najstarijih čuvara pravde odnosno jedan od najstarijih kodova – Hamurabijev Zakonik.

Navedeni Zakonik kao jedan od najstarijih zapisa u svetu (1754.godina pne) i najznačajniji klinopisni pravni spomenik je jedan od najpotpunijih izvora Starog veka a koji je ustanovio vavilonski kralj Hamurabi.

Pronađen je u iranskom gradu Suzi 1902. godine, gde ga je kao ratni plen doneo elamićanski kralj Nahunt u XII veku pre nove ere i sastoji se iz tri dela: prolog, članovi i epilog. Tekst zakonika ispisan je na stubu od crnog diorita, visokom 2,62 m i danas se čuva u Parizu, u muzeju Luvr.

Sastoji se od 282 člana, sa kaznama koje su zasnovane na principu “Oko za oko, zub za zub” (Talion), a zastupljena je izrazita društvena nejednakost, te se Talion uglavnom primenjivao na niže slojeve društva. Zakonik reguliše bračno i porodično pravo, obligaciono, nasledno i krivično pravo. Zakonik je bio veoma surov čak i u to vreme, sa izuzetno strogim kaznama, ali je zato striktno poštovan od strane podanika.

Zakonik načelno reguliše i monogamni brak između muškarca i žene. Naime, za razliku od muškarca, žena nije smela narušiti princip monogamije, imajući u vidu da joj je zaprećena smrtna kazna – bacanje u vodu zajedno sa ljubavnikom, dok za samu sumnju da je bila sa muškarcem, žena se pravda skakanjem u vodu, a ako preživi, onom ko ju je lažno optužio sledi kazna – šišanje kose kao vid osramoćenja.

Međutim položaj žene u drevnom Vavilonu je bio povoljniji nego u drugim antičkim državama – žena je imala pravnu i poslovnu i delimično procesnu sposobnost, mogla se pojavljivati kao svedok na sudu.

Prodaja deteta u ropstvo ne duže od tri godine, odsecanje ruku prestupniku za uvredu oca i majke, samo su neke od brutalnosti sankcija koje su činile ovaj zakonik.

Hamurabijev zakonik prvi put do tada uvodi i  određene novine – razlikuje ubistvo iz nehata i sa predumišljajem, a za nenamerno povređivanje, predviđa se samo nadoknada troškova lečenja, dok se za optuženog smatralo da je nevin dok se suprotno ne dokaže.

Zakonik je u skladu sa tada prihvaćenom tradicijom božanskog porekla zakona, sadržavao u sebi i dosta običajnih odredaba i verskih termina, a koji su bili najviše zastupljeni u naslednom pravu.

Na kraju, navešćemo neke od upečatljivijih članova Zakonika:

Član 196. “Ako je čovek izvadio oko drugom čoveku, da se oko i njemu izvadi.” (oko za oko)

Član 200. “Ako čovek slomi zube sebi ravnom po statusu, i njemu treba da slome.” (zub za zub)

Član 202. “Ako neko napadne čoveka višeg po statusu od svog, treba javno da primi 60 udaraca bičem za volove.”

Zaključak

Da zaključimo, društveni odnosi su se od Starog veka do danas dosta promenili ali i pored toga određeni društveni odnosi koji su bili svakodnevnica Starog veka i dalje postoje, naravno na drugačiji način se manifestuju i uređuju Zakonima ali ponašanje ljudi je manje više slično, odnosno dispozicija je manje više slična, različite su sankcije.

Da potkrepimo iz potpuno drugog ugla.

Vladeta Jerotić (Srpski psihijatar, psihoterapeut, filozof i pisac, 1924-2018) jednom prilikom je rekao na drugu temu a odnosi se na slične društvene odnose u stara vremena i sada, iz ugla njegove struke psihijatrija i psihoterapija: “ još u Epu o Gilgamešu koji potiče iz 2100 godine pne je između ostalog opisivano kako “mladi ne slušaju stare a tako je i sada, ništa se nije promenilo”). Pisanje kodova se nastavlja do današnjih dana, verovatno je pitanje dana kada će neku pravnu normu da zameni računarski kod, bar kod jednostavnih obligacionih transakcija.