Pravo i moda

Često nas pitaju da li je  trendy i cool kada zastupamo nekog iz modne industrije kao što je Max Mara ili Movem Fashion (Boss), Fashion TV ili nekog influensera. Reklo bi se ne, jer ovom poslu prethode brojni pravni postupci i pripreme da bi nešto iz sveta mode moglo postati dostupno očima javnosti, a sve te radnje spadaju u oblast koja se naziva – Fashion law.

Kreativnost i originalnost

Pravo i moda se najčešće okreću oko copyright-a, dizajna, žigova i patenata, obzirom da je sama suština te industrije kreativnost i originalnost.
U oblasti copyright-a, autorska prava sprečavaju neovlašćeno korišćenje originalnog umetničkog dela od strane drugih, uključujući skice, dezene ili jednokratnu ručno rađenu odeću, a sastoji se od ovlašćenja da se određene stvari čine kao autor (pravo na izlaganje, objavljivanje i komuniciranje o autorskim pravima) ili da se određene radnje drugome zabrane (kopiranje, umnožavanje, javno prikazivanje autorskog dela, uvoz falsifikovane robe u komercijalne svrhe).
Pored umetničkog dela i Vaš brend treba da bude zaštićen u zemljama u kojima se prodaje. Naime, ne želite da Vaš naporni intelektualni, kreativni i originalni rad ljudi vezuju za drugi brend zato što taj brend npr. liči na Vaš.
Zato je bitno da imate registrovani žig (trademark).
Najzad, dolazimo do dizajna koji podrazumeva njegovu registraciju, a da bi se nešto registrovalo mora biti novo, a novost se ceni na svetskom nivou. Mi smo imali jednog klijenta koji je objavio i publikovao svoje kataloge proizvoda i tek nakon toga želeo da registruje dizajn, te je sam sebi „ugrozio“ novost kao uslov za registraciju.
Dakle, ako je neko dizajner on bi trebalo da ima pravo na zaštitu nad svojim delom, ali nije baš uvek tako.
Naime, moguće je da dizajner već ima zaštitu nad odevnim predmetom koji je pojedinačno umetničko zanatsko delo, međutim ako govorimo o industrijskoj primeni ono mora biti zaštićeno kao dizajn da bi uživao zaštitu.
Patent je najređa mera zaštite jer je skup proces. To je, naravno, moguće ako ste izmislili nešto što je način funkcionisanja, kao što je rajsferšlus na primer.

Druge oblasti prava koje uređuju modnu industriju

Pored intelektualne svojine koja je vezana za kreativnost i originalnost, u modi se prožimaju radno, privredno, potrošačko, poresko pravo, lična prava kao što u zaštita ličnih podataka, privatnost, pojmovi kao što su poslovna tajna, know-how, on-line prodaja, reputacione politike, politike na društvenim mrežama i čitav niz drugih pravila, postupaka i protokola koji regulišu veliki broj učesnika u toj industriji.

Advokati preduzimaju neophodne radnje za svoje modne klijente poput licenciranja dizajna, komada odeće, obuće, nakita, savetuju ih kako da brendiraju proizvod i tako ga zaštite. Omogućavaju i plasiranje proizvoda, pripremaju ugovore o franšizingu, ugovore sa influenserima, pomažu u regulisanju pitanja zapošljavanja, zaštite životne sredine… A kada dođe do spora, pravnici preuzimaju glavnu ulogu.

Uglavnom se radi o sporovima iz prava intelektualne svojine kao što je krađa dizajna, kopiranje žiga. Nisu neuobičajeni ni dizajnerski sporovi zbog povrede kulture, vere, tradicije.

Ima sporova i među samim autorima odnosno koaturima, podizvođačima i čitav niz drugih odnsoa u kojima se mogu pojaviti sporna pitanja ili ona koje učesnici nisu na vreme uredili i uočili.

U svetu se na primer javlja i eksploatacija jeftine radne snage. Naime, fabrike najvećih modnih brendova, radi uštede troškova, nalaze se u siromašnim zemljama poput Bangladeša, Tajlanda i dr. Ovo i iz razloga što proizvodnja sintetičke odeće predstavlja energetski icrpljujući proces, koji za posledicu ima različite štetne nuspojave koji zagađuju vazduh, vodu i zemljište, gde pravnici imaju pregršt aktivnosti.

Pravo je izuzetno prisutno i u statusnim promenama modnih kompanija, u situacijama neprijateljskog preuzimanja, kada se kupuju akcije slabije firme kojoj su cene pale, ali po nešto višim cenama od tržišne, a potom, kad se stekne vlast nad takvom firmom, menja se menadžment i uspostavlja SE bolji. Sve ovo realizuje se uz savete pravnika i advokata.

Navešćemo primer sticanja vlasništva nad kompanijom Bulgari (Bvlgari) od strane kompanije Luj Viton (Louis Vuitton). Bulgari je italijanska kompanija koja se bavi proizvodnjom i prodajom luksuznog nakita i parfema osnovana 1884. godine. 2011. godine kompaniju je porodica Bulgari prodala kompaniji Luj Viton za 6.01 milijardi dolara, čime je Luj Viton stekla vlasnički udeo u društvu u iznosu od 50,4 procenata, a porodica Bulgari je zauzvrat stekla 3 odsto vlasništva u kompaniji Luj Viton. Dakle, od 2011. godine Bulgari je deo kompanije Luj Viton.

Predmetna transakcija nije bila nimalo jednostavna jer joj je prethodila temeljna analiza tržišta, preferencija kupaca, pripremanje dokumentacije i due dilligence, a to sve nije moglo da se obavi bez saveta stručnjaka, naročito advokata.

Novi početak za modnu industriju?

Sa porastom digitalnog marketinga, društvenih mreža, pojavili su se novu učesnici na tržištu kao što su influenceri, o čemu smo pisali u našem posebnom blogu (vidi: http://www.naumovic-partners.com/sta-je-influenser-ugovor).

Naravno, društveni i ekonomski odnosi su „živa“ stvar i videćemo kako će modna industrija reagovati na svetsku krizu izazvanu COVID-19 i potencijalnim izazovom koji se zove „socijalna distanca“ na revijama, u prodavnicama, skupovima, najmu stranih radnika i slično, smanjenim protokom ljudi i mogućim ograničenjima.

Rešenje se verovatno nalazi u konceptu Contactless Economy odnosno bezkontaktoj ekonomiji.