Rat oko vakcine za patent – svetu je potreban novi Albert

Albert ali ne Ajnštajn

Albert Bruce Sabin (1906-1993) je bio američki virusolog koji je bio poznat jer je razvio oralnu vakcinu protiv poliovirusa. Takođe je bio uzor mnogim istraživačima jer je odbio da patentira svoju vakcinu.

COVID-19 je postao najveća briga svetskih ekonomija i najaktuelnija tema današnjice, obzirom da je doveo do zaustavljanja svetske ekonomije i da broj zaraženih i umrlih u celom svetu rapidno raste.

Evropske države se nisu susrele sa tako ozbiljnom zdravstvenom pretnjom od hongkonškog gripa 1968-69. godine. Korona virus se brzo širi i prisutan je u gotovo celom svetu, a leka, zasad, nema. Ekonomski posmatrano, ovakav ekonomski kolaps nije viđen od WW2 ili depresije 1929. godine u Americi.

Borba za vakcinu, borba za patent

S druge strane sada se pred nama odvija borba kompanija ali i nacija razvijanje i patentiranje vakcine ili leka za COVID-19.

Svedoci smo da farmaceutske kompanije ubrzano pokušavaju da sintetišu vakcine protiv ove bolesti a potrebno je uložiti ogromna sredstva za razvoj vakcine ili leka. Iz tog razloga, one pokušavaju da nadoknade tu investiciju manjim delom od donacija a većim delom patentiranjem proizvoda i dobijanjem ekskluzivnih prava na proizvodnju, prodaju i naravno licenciranje.

Obzirom da se COVID-19 proširio u više od 200 zemalja u svetu, u igri je veliki novac i dobit u vezi sa vakcinom i/ili lekom.

Trenutno u svetu 50-tak visoko biotehnoloških kompanija trči patentnu trku za COVID-19 bilo za vakcinom bilo za lekom.

Međutim u tom poslu i biznisu, dva su osnovna pravna problema.

Prvi je regulatoran koji uključuje proces odobrenja od nadležnih Agencija za lekove, koji kod svakog leka i vakcine predstavlja dugotrajan proces jer je oblast vrlo osetljiva. Naime, lekovi, a naročito vakcine, su medicinska sredstva koja se razvijaju i ispituju po nekoliko godina zbog sagledavanja uticaja na zdravlje, svih nuspojava i štetnih posledica.

Drugi pravni problem je postupak registracije patenta koji je takođe dugotrajan proces, jer da bi se nešto registrovalo kao patent, mora biti novo.

Najzad, tu je i statistika, koja svetu pokazuje da nema brzih rešenja.

Statistički posmatrano samo 1 od 12 vakcina ulazi u fazu odobrenja kod Reguatornih tela.

Sudeći po vestima, jedna vakcina je trenutno u fazi ispitivanja na ljudima, više od 5 su se približile fazi ispitivanja na ljudima, dok su ostale u fazama pretkliničkog ispitivanja.

To znači da je pravna borba za patent, odnosno za novost u tom polju velika i užurbana.

Kina

Međutim, istovremeno sa tom borbom, pravno se vodi još jedna borba. Objasnićemo o čemu je reč.

Možda ste u vestima pročitali i čuli za antivirusni lek Remesdivir (?). Taj lek je namenjen za lečenje ebole i u vlasništvu je američke kompanije Gilead Sciences, Inc. Nakon izbijanja epidemije u Vuhanu u Kini, ta kompanija donirala taj lek Kini kako bi se isprobalo dejstvo ljudima zaraženim novim korona virusom.

Kad su u Kini otkrili da navedeni lek ima dobra dejstva na zaražene, nakon što su u praksi zaključili da on ima naročito uspešna dejstva u kombinaciji sa lekom za malariju (hlorokin), Institut za virusologiju Vuhan u Kini podneo prijavu za tzv. mali patent (utility patent ili utility model), obzirom da se kod malog patenta ne traži kao uslov „novost“ odnosno mali patent ima manji inovativni nivo.

To samo znači da Kina neće dozvoliti da neko drugi ima pravnu kontrolu nad vakcinom na njenoj teritoriji.

USA

S druge strane,  u Americi imamo jednu vest koju je preneo Wall Street Journal: Američka firma Moderna je izjavila da je poslala eksperimentalnu vakcinu Vladi SAD-a na istraživanje svega šest nedelja nakon rada na imunizaciji iste. Prva testiranja na ljudima započela su 16. marta na 45 zdravih muškaraca. Iako je nesporna činjenica da proces testiranja i dobijanje odobrenja za distribuciju na globalnom nivou može da potraje najmanje godinu dana, ohrabrujuće je da je vakcina razvijena samo 42 dana nakon dobijanja genetičke informacije o Korona virusu.

Nemačka

Najpopularnija vest, koju su preneli gotovo svi vodeći mediji, je ta da je nemačka privatna firma CureVac vrlo blizu završetka vakcine za COVID-19 koja bi bila široko dostupna do jeseni. Projekat je finansiran i od strane Evropske Komisije koja je obezbedila finansijsku pomoć od 80 miliona EUR, a navedena firma, takođe, tesno sarađuje i sa nemačkom državom. O uspehu samog razvoja vakcine govori i činjenica, koju je preneo The Guardian, a koja do sada nije osporena, da je američki predsednik Donald Tramp vlasniku imenovane kompanije ponudio milijardu EUR da otkupi prava na patent vakcine. Nemačka se pobunila, a i sam vlasnik CureVac-a je odbio navedenu ponudu uz želju da vakcina bude dostupna svima.

Kao što se vidi, tinja rat za prevlast u oblasti medicine i prava na patent za vakcinu za COVID-19 između najmoćnijih država. Treba, ipak, napomenuti da su navedene vakcine tek završile fazu prvog testiranja i da do faze III svega nešto manje od 12% vakcina bude odobreno i ulazi u fazu IV (dozvola za distribuciju na milionskom nivou).

Rasplet

Ko će biti pobednik aktuelnog rata oko vakcine za COVID-19, vreme će pokazati. Jedno je sigurno – pobednik će i u ovom slučaju pisati istoriju.

Vratićemo se sad na početak ovog teksta.

Imajući u vidu razarajući uticaj na zdravstvene sisteme preko 200 država i patnje hiljada ljudi koji su zaraženi  i onih koji su na aparatima koji su njihova veštačka pluća, svetu je preko potreban neki novi Albert Bruce Sabin koji bi vakcinu za COVID-19 velikodušno poklonio svetu.