Šta je legal storytelling?
Ciceron, koji je inače bio i advokat, najpoznatiji i najcenjeniji besednik svih vremena, je rekao da „Govornik mudrim rečima obuzima duh, lepim rečima miluje uho, pokreće srce naroda, uklanja sumnje, pruža odlučujuće savete, štiti nevine, podstiče nevoljne, spašava potištene, oslobađa progonjene, doziva zabludele, nadvladava protivnike, pridobija kolebljive, preobraća sumnjičave, utamniči odmetnike, podupire pravdu, opovrgava nepravdu i sa istom snagom brani i napada“.
I zaista, nigde reč nema veću vrednost i značaj nego u advokaturi. Često ćete kao advokatski pripravnik čuti savet principala „Čitaj Cicerona“ (!). Advokati „pričaju priče“ jer, pored iznošenja činjenica, argumenata i raznih podataka koji igraju bitnu ulogu pred sudom, na kraju se zadatak advokata svodi na jedno – da ispriča priču koja ide u prilog njegovom klijentu i da je podrži argumentima odnosno dokazima.
Šta je legal storytelling?
Prvi susret pravnika sa storytelling-om se dešava na fakultetu. Eminentni pravni fakulteti u svetu imaju predmete u okviru kojih se izučavaju retorika i besedništvo, organizuju se forumi, pišu se eseji i improvizuju suđenja.
Pa šta konkretno znači „pravničko prepričavanje“, ta veština koja lišava pravo u praksi njegove krutosti i, često, bezličnosti (?). Univerzalna definicija ne postoji jer se legal storytelling upotrebljava u raznim situacijama, ne samo pred sudom.
Pravničko prepričavanje označava da se iznose pravne činjenice, podaci, dokazi, norme, izlaganje se uklapa u određenu temu i teče poput priče, sa ciljem da se kompleksne pravničke stvari učine pristupačnijim, jednostavnijim, a opet dovoljno ubedljivim, na koji način se nešto što je komlikovano uoči lakše i duže vreme ostane u glavi slušaoca.
Kvalitetan Legal storytelling
Iako nekad postoji otpor prema ovom fenomenu u pravničkom svetu, činjenica je da je pravničko prepričavanje oduvek bilo prisutno. Dobar narator stvara poredak u haosu objektivnog i subjektivnog u samom slučaju i veštinom korišćenja opservacija apeluje na emocije i logiku slušaoca.
Na primer, za advokata Veljka Guberinu važilo je mišljenje da je bio maestralan govornik u krivičnim predmetima. Uopšte, „stara škola“ srpske advokature koja je poznata po advokatima koji su bili i odlični govornici, vezana je za tzv. „jugoslovenske advokate“ odnosno advokate koji su radili u vreme bivše SFRJ i od kojih su i danas neki aktivni.
Tako sam i ja učio svoj pravnički zanat kod advokata Dragoslava Ćetkovića iz Beograda. Dragoslav je bio „jugoslovenski advokat“ i nesebično je delio znanje nama pripravnicima. Bio je izuzetan govornik i naročito je bio vešt na primer da odmah uoči određenu činjenicu ili okolnost u predmetu koja predstavlja „nepravdu“ po svog klijenta i da na njoj „zida“ celokupni slučaj.
Još jedan savet koji sam dobro zapamtio: …. „ Koncept podneska uvek skiciraj neposredno isti dan kada je bilo suđenje odnosno ročište, obzirom da su ti tada najsvežije činjenice i utisci. Ovo naročito važi za žalbu ili odgovor na žalbu, zapamti (!).
Naravno, mnogi od tih saveta ili veština koje advokat u međuvremenu razvije su know-how.
Dakle, ova veština nije jednostavna. Ona ima određene principe i sastavne elemente. Mora se balansirati između različitih perspektiva, potrebno je iznositi bitne detalje koji privlače pažnju, tako da se uklapaju u celokupnu sliku. Da li će to biti hronološko navođenje činjenica? Da li će biti nekih predviđanja? Da li ćemo likove predstaviti simpatičnim? Da li ćemo navoditi neki relevantni slučaj iz ranije prakse sudova?
Kako ćemo konstruisati svoju priču i ispričati je zavisi umnogome od toga kome je pričamo, jer ne može svako da razume priču na isti način.
Legal storytelling nekad i sad
Iako je je besedništvo u starom Rimu i Grčkoj bilo uzdignuto na nivo nauke, rame uz rame sa filozofijom, u kojoj su mnogi čuveni filozofi bili i istovremeno čuveni govornici (na primer: Sokrat kao najpoznatiji među njima, videti Platonovo delo: “Odbrana Sokratova“), pravničko prepričavanje ili engleski izraz „legal storytelling“ je širi pojam koji obuhvata i govorništvo kao usmenu reč, ali i pisanu reč kao kod pisaca romana.
Ta veština danas najviše dolazi do izražaja u podnescima u parničnim postupcima i u završnoj reči u građanskim i krivičnim predmetima, ali je svakako važna i kod pisanja raznih akata pa čak i ugovora. Dobro ispričana priča je veoma značajna za zasnivanje sudijskog uverenja i može često da odredi celokupan tok i ishod postupka. Takođe, u oblastima prisutnih pravnih praznina advokati mogu analogijom ili posrednim putem sporna pitanja navoditi u korist klijenata.
Zaključak
Vešto ispričana priča je nekad pola posla advokata a nekad je savet u sudnici sasvim drugačiji: „ Ukoliko ti se ne sviđa tema o kojoj se priča (čitaj: ne ide ti u korist) – promeni samu temu“ (!).
