Čerčil je svojevremeno rekao: “Sa istorijske tačke gledista, ozbiljne organizacije u svojim arhivama moraju imati one važne papire koji pokazuju pravac njihovog delovanja u vaznim trenucima”. Čerčil je naravno mislio na državu ali i porodična kompanija je ozbiljna organizacija koja u važnim trenucima mora imati kritične “papire”, odnosno dokumenta i pravila.
Italijanski proizvođač vatrenog oružja Beretta (osnovana 1526) je najstarija aktivna kompanija na svetu a u vlasništvu je iste porodice skoro pet stotina godina. Beretta je jedan od osnivača Udruženja “Les Henokiens”, koje okuplja kompanije stare više od 200 godina i koje su u vlasništvu i pod upravom iste porodice koja je osnovala kompaniju.
Da bi Vaša kompanija pripadala Udruženju Henokiens mora da ispuni četiri kriterijuma: da je dostigla minimalnu starost od 200 godina, da njome upravlja potomak osnivača, da porodica i dalje poseduje firmu ili je većinski vlasnik, kao i da je kompanija u dobroj finansijskoj situaciji.
Vinarija Mazzei na primer u Italiji koja pravi odličan i meni omiljeni Chianti Classico proizvodi vino kroz 22 generacije (?!).
Priča o porodičnom biznisu je jedinstvena, a najveća zagonetka porodičnog biznisa je svakako kontinuitet poslovanja.
Izgleda da neki retki znaju odgovor na tu zagonetku.
U ovom blogu se nećemo baviti uticajima spoljnih faktora (rat, ekonomska kriza i sl.) na propast porodičnih kompanija. Statistički podaci pokazuju da većina porodičnih firmi ne može da traje duže od tri generacije. Pri tome najčešće identifikovani faktor koji dovodi do gašenja porodičnih kompanija je upravo sukcesija biznisa iz jedne u drugu generaciju.
Zašto je stopa neuspeha prenošenja porodičnog biznisa iz generacije u generaciju tako visoka?
Prenošenje posla sa jedne generacije na drugu zahteva izuzetne organizacione veštine i za mnoge je to nepremostiva prepreka.
U nekim istraživanjima se pokazalo da su porodične firme koje traju više decenija ili vekova, one firme koje najviše odražavaju lični pečat porodice. Oni znaju ko su, razumeju kako se uklapaju u svet, imaju svoje vrednosti kao porodica, imaju snagu i jedinstvo kao porodica.
Mnogi dugovečni porodočni biznisi su uglavnom prolazili kroz relativno slične faze. Osnivanje novog porodičnog biznisa počinje sa snovima osnivača. Od tog trenutka način na koji se posao razvija je direktan rezultat kombinacije između vizije osnivača i njegovog odnosa prema riziku. U kasnijoj fazi, porodica pod vođstvom osnivača ili nakon prenosa vođstva drugoj generaciji ima želju da uvede strateško razmišljanje.
Sledeća faza je po pravilu faza „ekspanzije i restrukturiranja“ i zahteva puno truda od strane menadžmenta naročito prema inovacijama, opet uzimajući u obzir određenu količinu rizika. Postoje mnoge druge faze ali generalno govoreći može se konstatovati da je i najbolji poslovan model ne može uspeti bez porodičnog jedinstva, kohezije i solidarnosti kroz različite faze.
Vratimo se na Čerčila sa početka teksta.
Koji su to kritični papiri koje porodična kompanija kao ozbiljna organizacija mora da ima za kritične i odlučujuće trenutke.
Pre svega, morate imati eksperta-advokata koji dobro razume sam porodični biznis i koji je iskusan u postavljanju pravila i procedura koje treba da budu ustanovljene u porodičnim kompanijama. Svakako, Akt o osnivanju ili ugovor članova društva su potrebna ali nedovoljna pravna struktura koji neće izdržati nalete vremena ukoliko nisu umreženi sa drugim pravilima i procedurama.
Postoji čitav niz situacija i odnosa koji moraju biti uređeni kroz odgovarajuće pravne mehanizme unutar porodične kompanije.
Navešćemo samo neke od njih: Da je usvojen Strateški plan koji obuhvata više od godinu dana poslovanja i koji integriše ciljeve poslovanja, lične ciljeve članova porodice i koji podržava plan porodične sukcesije; Da su Menadžeri koji nisu članovi porodice uzeti u obzir u Strateškom planu; Da se porodica redovno sastaje kako bi razgovarali o poslovnim pitanjima; Da porodica ima postojeći metod ili proces za rešenje porodičnih sporova; Da članovi porodice koji nisu aktivni u poslu dobro razumeju ulogu i odgovornost tzv. neaktivnih članova porodice; Da porodica ima spoljne nezavisne savetnike, odnosno advokate; Da postoji Politika čuvanja pozitivnog imidža kompanije od strane članova porodice; Da se svi se slažu da je ulazak u porodični posao u potpunosti dobrovoljan; Da je porodica utvrdila ko je podoban da postane naslednik porodičnog biznisa, kao i da se razmotri i proceni podobnost svakog od kandidata; Da porodica razmotri alternatvne karijere, lična interesovanja, talente i privatne okolnosti svakog od potencijalnih kandidata; Da se utvrde očekivanja u pogledu formalnih uslova u pogledu obrazovanja naslednika porodične kompanije; Da porodica i kompanija imaju rezervne planove ukoliko je naslednik napusti kompaniju ili mora da bude zamenjen; Da su svi planovi realizovani kroz odgovarajuće pravne dokumente i mnogi drugi.
Ako ove i druge odnose niste već pravno uredili na početku kada je bilo vreme za tako nešto, drugo najbolje vreme za to je sada.