Kako kreirati pravnu strategiju za startap?

Svest da je strategija potrebna

Zašto je Intelektualna svojina važna za startapove.

Često nas iz startap zajednice pitaju kako da koncipiraju svoj startap projekat u odnosu na konkurente, partnere, saradnike, podizvođače i intelektualnu svojinu itd.

To je dobro.

Primećujemo da današnja generacija preduzetnika u tehnološkim startapovima u Srbiji ima više svesti o značaju dobro uređenih odnosa od nekih ranijih generacija preduzetnika.

Kako kreirati strategiju za startap

Odgovor na to pitanje se krije u tromeđi korporativnog prava, prava informacionih tehnologija i intelektualne svojine.

Odmah na početku je potrebno jasno istaći da je za svaki biznis, a posebno za tehnološki biznis kakvi su startapovi, potrebno imati jasnu i preciznu pravnu strategiju.

Zašto je to važno?

• Da biste zaštitili osnovnu ideju na kojoj je projekat zasnovan
• Da biste imali prednost nad konkurencijom
• Da biste zaštitili vreme i novac koji su utrošeni u istraživanje i razvoj
• Da biste odbranili prihod i kompaniju
• Da biste zaštitili svoj brend i proizvod ili uslugu
• Da biste privukli investitore
• U krajnjem slučaju, da biste tu svojinu eventualno koristili kao zalog za obezbeđenje finansiranja.

Intelektualna svojina je složena pravna disciplina i sastoji se od prava na patent, prava na žig, prava na dizajn, autorskih i srodnih prava i poslovnih tajni.

Potrebno je da se maksimalno potrudite da utvrdite pouzdano, za koja prava vaš proizvod ili usluga konkuriše i kako da iz ponuđenih pravnih opcija najviše izvučete?

Ovo posebno, što se efikasnija zaštita stiče i kombinacijama prava.

Ali, da biste kreirali svoju strategiju, morate biti svesni da morate najpre imati neku strategiju.

Ukoliko vi nemate tu svest, to ne znači da je nema vaša konkurencija, pa će vaš naporan rad ostati bez opipljivih rezultata.

Svaki investitor želi da investira u biznis koji je prethodno odgovarajuće zaštićen pravnim mehanizmima.

Nema investitora koji će uložiti kapital u ideju ili biznis koji nije zaštićen.

Da li ste znali

Kod mnogih od tih prava vladaju određene zakonitosti ili postoje određene zamke koje se ne uočavaju jednostavno.

Na primer: da li ste znali da patent traje 20 godina ali da prema nekim istraživanjima najviše šansi imate da prodate svoj patent nekom investitoru u periodu od 36-48 meseca od dana prijave patenta?

Ili, da li ste znali da se žig (trademark) može neograničen broj puta produžavati na periode od po 10 godina uz plaćanje naknade za produžavanje žiga?

Navešćemo jedan primer: Kada smo bili angažovani od strane kompanije Procter & Gamble da štitimo određena prava te kompanije na tržištu Srbije u vezi sa proizvodom Gillette, kao dokaz smo koristili Regsitraciju žiga Gillette iz 1921. godine za teritoriju tadašnje Kraljevine Jugoslavije.

Dakle, navedeni žig je registorovan za ovu teritoriju 1921. godine i kompanija ga je produžavala i održavala na snazi sve ove godine (!).

Isto tako, da li ste znali da je važenje žiga teritorijalno ograničeno, pa tako, ukoliko ste zaštitili vaš žig za teritoriju Srbije, to ne znači da važ žig važi i u inostranstvu, već ga morate zaštiti i globalno, na međunarodnom nivou.

Opet , autorska prava deluju erga omnes (prema svima) i u najvećem delu sveta (osim USA) ne moraju da se registruju kao na primer žigovi, patenti ili dizajn.

Startap ciklus

Najzad, svaka startap kompanija ima svoj ciklus od pokretanja do tzv. exit-a i u tom ciklusu postoje određene ključne tačke u kojima je potrebno biti posebno oprezan i razvijati pravne strategije, obzirom da se u njima najčešće i prave greške.

Sledeće tačke u startap ciklusu su klučne:

• Osnivanje kompanije
• Zapošljavanje ili upošljavanje saradnika
• Istraživanje i Razvoj proizvoda ili usluge
• Puštanje proizvoda ili usluge na tržište
• Pregovori sa investitorom ili strateškim partnerom
• Exit

Sve ove faze u sebi sadrže mnogobrojne pravne rizike a ilustracije radi navešćemo samo neke od njih.

Kako ćete urediti odnose između osnivača, da li ćete imati bilo kakvu zaštitu patenta ili autorskog dela ili žiga, da li ćete štititi know-how, rezultate istraživanja, ko je vlasnik podataka, kako ćete urediti poverljivost, šta ako dođe do poboljšanja osnovne ideje, šta ako ode neki zaposleni ili podizvođač pa odnese sa sobom određeni know-how, šta je sa izvornim kodom, kod koga se on čuva, licence, podlicence, porezi, karakteristike usluge i mnogobrojni drugi.

Na kraju

Da biste izbegli potencijalnu štetu i gubitke u poslovanju koji su često posledica početničkih grešaka prilikom pokretanja startapa, potrebno je pre svega da imate svest da vam je potrebna strategija, a zatim i volja da tu strategiju kreirate i sprovedete.

Naravno, kako bi rizik od poslovnog neuspeha bio sveden na minimum, savetujemo da prilikom kreiranja strategije konsultujete pravne stručnjake.

Prvo pravilo biznisa je uvek bilo: uvek zaštiti svoj biznis.

Drugo pravilo biznisa je: uvek poštuj prvo pravilo.

Treće pravilo ne postoji.