Koju sve ugovor treba da ima vaš startap?

Ako ste pokrenuli startap u Srbiji, pred vama je mnogo izazova, a jedan od ključnih je svakako pravna zaštita koja se ostvaruje kroz dobar ugovor.

Nažalost, kod nas i dalje mnogi preduzetnici ne shvataju koliko je važno imati dobar ugovor i često se zadovoljavaju „gotovim“ šablonima sa interneta. Međutim, to može dovesti do ozbiljnih problema, jer standardni ugovori nisu prilagođeni specifičnostima vašeg biznisa.

U ovom članku, predstavićemo vam 14 ugovora sa kojima će se većina startapa u Srbiji susresti – od ugovora o osnivanju, preko investicija, do ugovora sa pružaocima usluga i krajnjim korisnicima.

Upoznajte se sa njima što pre, jer će vam pomoći da izbegnete nesuglasice, osigurate poslovanje i zaštitite prava.

I najvažnije – obavezno angažujte advokata koji ima iskustva u radu sa startapima za sastavljanje ovih ugovora. Template sa interneta ne uzima u obzir sve relevantne okolnosti i može vas ostaviti bez zaštite u slučaju nesuglasica.

1.     Ugovor o osnivanju društva

Bez ugovora o osnivanju društva vaš startap ne postoji, pa je sasvim logično da je ovo prvi ugovor koji morate da zaključite.

Ugovor o osnivanju definiše: 

• Ko su osnivači startapa.
• Koliki je čiji udeo.
• Kako se donose odluke u startapu I šta kad se osnivači ne slažu.
• Koliko novca svako od vas unosi u firmu tj. koliki je osnovni kapital (startapi u Srbiji se najčešće osnivaju kao DOO sa minimalnim kapitalom od 100 rsd).
• Ko su organi firme i šta rade (ko je direktor, ko sedi u upravnom odboru, ko ima prava na šta).

Ugovor o osnivanju društva se overava kod notara.

Inače, osnivački ugovor je javni dokument koji svako može da pronađe na sajtu APR-a, tako da osetljive i naročito važne informacije o poslovanju vašeg startapa ne treba da stavljate u ovaj akt, već regulišite posebnim, privatnim aktima tzv. („side agreement“, odnosno „ugovorima sa strane“).

Naravno život je uvek maštovitiji od svih vaših dogovora i u praksi ima mnogo nedoumica. Navešćemo samo jedan primer o kojem smo već pisali a reč je o problemima u Start up-ovima u kojim je glasačko pravo podeljeno 50% :50%. O tome možete pročitati više na našem ranijem blogu ovde.

2.     Ugovor članova društva

Ako je osnivački ugovor formalnost, onda je ugovor članova društva (još poznat kao shareholders agreement na startap sceni) ugovor koji zapravo čuva vaš startap.

Ovaj ugovor reguliše odnose između osnivača – konkretno:

• Ko šta radi
• Kako se deli profit
• Šta se dešava kad neko hoće da izađe iz priče, ali i dalje želi deo profita
• Šta ako neko želi da proda svoj udeo trećem licu
• Kako se donose odluke
• Koja su prava investitora
• Šta ako investitor želi veći uticaj na odluke (jako bitno urediti – samo pogledajte SoundCloud, koji je umalo bankrotirao jer osnivači nisu imali dobru kontrolu nad investitorima)
• Šta ako neko želi da kupi vaš startap, i slično.

Važno: Obratite naročitu pažnju na tzv. tag-along i drag along klauzule.

3.     Ugovor o pristupanju novog člana kompaniji

Kad neko novi ulazi u firmu, ne dolazi samo s idejama – donosi i novac. A novac menja odnose u kompaniji.

Zato se sve mora lepo definisati ugovorom o pristupanju novog člana. 

Ovaj ugovor je ključan u dva scenarija: 

• Kad investitor ulaže novac, najčešće kroz dokapitalizaciju, pa postaje suvlasnik firme (ovo je standardna praksa u IT sektoru i srpskom startap ekosistemu. Npr. Quantox Technology je upravo rastao kroz ovakve investicije). 
• Kad neko ko već ima potraživanja prema firmi odluči da, umesto da mu se novac vrati, taj iznos pretvori u vlasnički udeo. 

Kod ovog ugovora, naročito je važno voditi računa o tome da svaki član startapa ima pravo preče kupovine.

To znači, ako neko prodaje svoj udeo u startapu, prvo mora da ga ponudi postojećim članovima. Članovi, zatim, imaju između 30 i 90 dana (u zavisnosti od osnivačkog akta) da kažu da li žele taj udeo ili ne. 

Ako niko ne reaguje – novi član može da uđe. Ako neko uloži prigovor – situacija se komplikuje.

Ovaj ugovor, takođe, mora biti overen kod notara.

4.     Ugovor o poverljivosti i zaštiti poslovne tajne (NDA)

5.     Ugovor o licenciranju

Ako želite da vaš startap raste i da ga zaštitite od mogućih pravnih problema, ugovor o licenci je pravi alat za to.

Ne samo da vam omogućava da monetizujete vaš rad, već vas i štiti od potencijalnih pravnih tužbi ili nesuglasica u budućnosti.

U suštini, ugovor o licenci omogućava startapu, kao vlasniku intelektualne svojine, da prenese pravo korišćenja svog proizvoda ili tehnologije drugim licima, bez da im zapravo prenese pravo svojine ili neka druga prava.

To znači da vaš startap može da zadrži kontrolu nad svojim proizvodima, ali ipak da zaradi od njih.

Npr. Recimo da razvijate neku inovativnu aplikaciju ili softverski alat, i želite da druga firma koristi vaš kod u okviru svog proizvoda, ali bez da im prenesete pravo svojine. Kroz ugovor o licenciranju, možete da im dodelite licencu za korišćenje tog koda, pod određenim uslovima. Iako im dopuštate da koriste vašu tehnologiju, prava na toj tehnologiji ostaju vaša.

Kod ugovora o licenci, naročito obratite pažnju na:

• Vrstu licence tj. da li je ekskluzivna (samo jedna firma može da je koristi) ili neekskluzivna (više firmi može da je koristi)?
• Da li licenca važi samo za Srbiju, EU, ili globalno?
• Koliko traje licenca? Na određeno vreme ili do opoziva?
• Naknadu za licencu (da li će biti jednokratna, ili će se plaćati na mesečne rate, ili ćete dobijati procenat od prihoda ili nešto četvrto?)

Da se nadovežemo na ovu priču o intelektualnoj svojini, napravićemo još razliku između ugovora o licenciranju i ugovora o prenosu prava intelektualne svojine.

6.     Ugovor o prenosu prava intelektualne svojine

Gore smo naveli da ugovor o licenciranju podrazumeva da vaš startap ostaje vlasnik svoje intelektualne svojine, ali putem ugovora nekom drugom daje pravo da tu intelektualnu svojinu koristi pod određenim uslovima.

Kod ugovora o prenosu prava intelektualne svojine, vaš startap u potpunosti ili delimično prenosi svoja (imovinska) prava na drugu osobu ili firmu. To znači da možete izgubiti  prava na intelektualnoj svojini koju prenosite, bio to softver, patent, žig ili nešto drugo, a da druga strana postaje novi vlasnik.

Na primer, ako ste stvorili neki inovativni softver i želite da ga prodate, onda potpisujete ugovor o prenosu prava intelektualne svojine. Kupac postaje jedini vlasnik imovinskih prava, i sada on može da odlučuje o tome šta će se dalje raditi sa tim softverom (može ga prodati, licencirati ili koristiti prema svom nahođenju).

Za jedan IT startap, licenciranje je bolja opcija ako želite da zadržite kontrolu nad svojim proizvodima i intelektualnom svojinom, dok ugovor o prenosu prava može biti bolja opcija ako želite da se oslobodite određenih proizvoda/tehnologija u zamenu za novac ili neku drugu vrednost.

7.     Ugovor o radu

Iako svi obično prvo pomislimo na velike korporacije kad se spomene ugovor o radu, ovaj ugovor je tipičan i za startape.

Reč je o osnovnom dokumentu koji reguliše odnose između poslodavca i zaposlenih, odnosno njihova prava I obaveze. U njemu će se nalaziti podaci o ugovornim stranama, vrsti I opisu posla, visini I načinu isplate zarade, radnom vremenu, pravu na godišnji odmor I druge slobodne dane, ostale privilegije, odredbe o prestanku radnog odnosa, itd.

Pored ugovora o radu, startapi često zaključuju i nešto fleksibilnije ugovore sa licima koje angažuju, misleći na ugovore o privremenim i povremenim poslovima ili ugovore o delu za honorarne radnike i konsultante.

Ovi ugovori su idealni ukoliko imate potrebu da angažujete stručnjake, ali ne kao stalne zaposlene (već npr. samo za određeni projekat ograničenog trajanja), a često sa sobom nose i određene poreske olakšice, s tim da zakon striktno propisuje kada su ovi ugovori mogući, a kada ne, te je potrebno obratiti posebnu pažnju na to.

8.     Ugovor o distribuciji i prodaji

Iako se ugovor o distribuciji često asocira sa robnom/proizvodnom industrijom, isti se zaključuje i u uslužnoj industriji, neretko u IT sektoru.

Npr. ako vaš startap nudi cloud usluge, ugovor o distribuciji je idealan način da ove usluge servirate krajnjim korisnicima putem distributera. Ovaj ugovor, u suštini, reguliše prava i obaveze svih strana u lancu snabdevanja, definišući:

• Uslove distribucije – ko, kada i kako može prodavati vaše proizvode ili usluge.
• Da li distributer može prodavati samo u određenim regionima? Ili ima pravo na globalnu distribuciju?
• Cene i uslove distribucije
• Odgovornsot stranaka (npr. da li je distributer odgovoran da održava proizvode ili samo da ih prodaje?), itd.

Sve u svemu, jedan izuzetno koristan ugovor ako želite da profesionalno i bezbedno proširite svoj biznis.

9.     Ugovor o partnerstvu

Ugovor o partnerstvu, ili, kako se još često naziva, „joint venture“ ugovor, koristi se kada se više strana udruži za zajednički poslovni poduhvat.

U suštini, ovo je način da više kompanija ili pojedinaca kombinuju svoje resurse, znanje, kapital i vreme kako bi postigli zajednički cilj. I to, naravno, uz definisanje ko šta nosi i ko šta dobija.

Razlozi za zaključenje ugovora o partnerstvu su različiti.

Npr. možda nemate specifične stručnjake ili zaposlene koji vam trebaju da realizujete određeni projekat, ali neko drugi to ima. Ili niste spremni da investirate u tehnologiju ili resurse koje drugi partneri već imaju.

Takođe, udruživanje na ovaj način može vašem startapu doneti bolji pristup tržištima koja su vam inače nedostupna ili preskupa.

Iako ovakvi poduhvati često imaju rok trajanja, tj. traju dok se ne postigne dogovoreni cilj, to ne znači da ipak s vremenom neće prerasti u nešto veće. Naime, zajednički poduhvat može se pretvoriti u novi poslovni entitet, čak i društvo sa ograničenom odgovornošću.

U tom slučaju, partneri ulaze u korporativni joint venture, gde ugovor nije samo dogovor između njih, već i pravni okvir koji uređuje formiranje nove firme (aktuelno u automobilskoj IT industriji).

Napomena: Dobro definišite prava, obaveze i odgovornosti svakog partnera u ugovoru o partnerstvu. Naročito obratite pažnju na to kako ćete deliti dobit i gubitke, rok trajanja poduhvata, ali I šta se dešava ako se ciljevi ne ispune.

10.     Ugovor o pružanju usluga

Startapovi često sklapaju ugovore o pružanju usluga sa pružaocima usluga kao što su marketing, IT podrška, pravne usluge i drugi, a kako bi jasno definisali uslove pružanja tih usluga i osigurali obostranu zaštitu u poslovnim odnosima.

U ovom ugovoru su definisane:

• Obaveze pružaoca usluga
• Parametri za to šta se smatra kvalitetno pruženom uslugom
• Rokovi za pružanje usluge
• Posledice i sankcije, npr. ukoliko pružalac usluga ne dostavi uslugu u dogovorenom roku ili usluga ne bude pružena kvalitetno
• Odredbe o poverljivosti i zabrani deljenja poslovnih tajni
• Pitanja o intelektualnoj svojini (npr. da sve što pružalac usluge stvori za vaš startap – postaje intelektualno vlasništvo startapa)
• Naknade za uslugu i kako se vrši plaćanje, itd.

Većina startapova u EU, pa i u Srbiji, dolazi u probleme zbog neplaćanja ili neispunjenih uslova kod pružanja usluga baš zbog toga što nisu imali dobro definisan ugovor o pružanju usluga.

Zbog toga je ovaj dokument, koji možda na oko izgleda kao puka formalnost, zapravo štit vašeg startapa i temelj njegovog poslovanja.

Napomena: Ugovore o pružanju usluga startapovi zaključuju i sa krajnjim korisnicima, samo su ovaj put strane u tom ugovoru korisnici koji koriste njihove proizvode ili usluge, a ne pružaoci. Ovi ugovori, kao što su Terms of Service (ToS), Privacy Policies, ili čak Click-Wrap i Browse-Wrap ugovori, obuhvataju ključne aspekte uslova korišćenja usluga koje korisnici pristaju da koriste.

11.     Ugovori o investicijama

Ugovori o investicijama dolaze u raznim oblicima i naročito su važni za sve startape u fazi rasta.

Kada pretražujete ove ugovore, često ćete prvo naići na termin „Term Sheet“. On zapravo nije obavezujući dokument ili zvanični ugovor, ali jeste polazni dokument u svakoj investiciji.

Zapravo, može se reći da je to prvi nacrt onoga što će kasnije biti ugovor o investiciji, i zbog toga treba da obratite naročitu pažnju šta će se sve u njemu naći.

Što se tiče konkretnih ugovora o investicijama, najćešći su:

• Ugovor o kapitalnoj investiciji – Investitor ulaže novac u startap, a vi mu u zamenu dajete deo firme. U njemu se jasno definiše koliko novca investitor ulaže i koliko vlasničkog udela dobija za to. Takođe, definišu se i prava i obaveze koje obe strane imaju. Ovaj ugovor je srž svega jer vam daje kapital, ali i određuje odnos snaga između vas i investitora.
• Ugovor o konvertibilnom zajmu – Ovaj ugovor vam omogućava da, umesto da uzmete kredit i uđete u dugove, ponudite investitoru mogućnost da njegov zajam bude konvertovan u vlasnički udeo u firmi kad dođe sledeća runda finansiranja. Na ovaj način, ne morate odmah dati vlasnički udeo, već tek kasnije, kada firma poraste, investitor može da pretvori dug u udeo.
• Ugovor o dodeli podsticaja – Ovaj ugovor zaključujete u slučaju da dobijete sredstva iz javnih fondova ili nekih subvencija. Jasno definiše uslove pod kojima koristite sredstva, kao i vaše obaveze po pitanju izveštavanja. 

Bez ovih ugovora, teško da će vaš startap obezbediti finansije za dalji rast.

12.     SAFT ugovori

SAFT ugovori (Simple Agreement for Future Tokens) nisu kao bilo koji drugi ugovor koji smo ranije spomenuli. Ovo su specifični ugovori za one koji žele da ulažu u startap koristeći digitalne tokene.

U SAFT ugovorima, investitori ne dobijaju odmah vlasnički udeo ili novac. Umesto toga, investitori ulažu svoj novac i čekaju da startap izdaje tokene.

Kada startap odluči da ih izda, investitori dobijaju određenu količinu tih tokena po nižoj ceni. Ako startap postane uspešan i vrednost tih tokena poraste, investitori mogu zaradati na njihovoj vrednosti kroz prodaju po višoj ceni.

Ovo može biti odličan način za startapove da brzo prikupe sredstva i testiraju tržište pre nego što puste svoj proizvod u širu upotrebu, a da ne moraju da čekaju celu pravnu proceduru povezanu s izdavanjem akcija.

Završna reč

Često se preduzetnici koji pokreću startap biznis pitaju šta određeni pojam znači, te smo u našoj praksi uvideli da postoji potreba da se mnoge pravne fraze definišu na jedan jednostavniji, lakše razumljiv način. Upravo to smo uradili u našem Rečniku startap pojmova, koji možete istražiti klikom na link.