Blog

By 28. 01. 2018. in Blog, Blog i vesti | 0 komentara


28. januara 2018.

Zakon prošao američki Senat, Srbija treba da iskoristi tu okolnost

Pre gotovo jednu deceniju, 30. juna 2009. godine doneta je tzv. Terzinska deklaracija, čije su potpisnice 46 zemlje medju kojima i Republika Srbija.

Ta deklaracija je simbolično doneta u mestu Terzinu (Češka Republika) gde su stradale i odakle su poslate u logore smrti hiljade evropskih Jevreja i drugih žrtava nacističkog progona tokom II svetskog rata i

Nikada se nije desilo u istoriji civilizacije da je jedan narod tako sistematski fizički uništen i da dan danas u čitavoj Evropi postoji jevrejska imovina koja je oduzeta od pogubljenih i sada nema kome da se vrati jer su čitave porodice pobijene i nema njenih živih naslednika i potomaka.

Svuda gde je nacistička uprava zavedena doneti su tzv. Nirnberški zakoni (preko 400 zakona i akata) kojima je jevrejski narod bio izložen i na osnovu kojih je popisan, izolovan, fizički uništen i od koga je oduzeta sva pokretna i nepokretna imovina.

Tom deklaracijom su pozvane zemlje potpisnice da razmote predložene ili druge alternativne mere na nacionalnom planu kako bi se ublažile posledice Holikausta i očuvala sećanja istorije i nasleđa Holokausta, tokom koga su uništene tri četvrtine evropskog jevrejstva.

Jedna od pomenutih mera predstavlja upravo vraćanje nepokretne imovine koja je konfiskovana u vezi sa Holokaustom u vremenu od 1933. godine do 1945. godine, odnosno obezbeđenje restitucije bivših jevrejskih zajednica i verske imovine bilo putem restitucije u naturi ili putem kompenzacije, kao i privatne nepokretne svojine ranijim vlasnicima, naslednicima ili sledbenicima.

Republika Srbija kao jedna od potpisnica deklaracije je u cilju postupanja u skladu sa deklaracijom donela 2016. godine Zakon o otkanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika čime je postala prva država u Evropi koja je koja je donela takav zakon.

Zakon omogućava jevreskim opštinama da povrate imovinu koja se i dalje nalazi u državnoj svojini Republike Srbije, a koja je oduzeta pripadnicima jevrejskih zajednica koji nemaju žive zakonske naslednike.

Za sada je država Srbija jedna od retkih drżava koja je uopšte donela takav Zakon a svakako je njen Zakon svojevrstan pionir medju svetskim zakonima, a vreme će pokazati da li će naš zakon postati i svojevrstan svetionik drugima.

Sjedinjene Američke Države su jedna od potpisnica Terzinske deklaracije i malo je reći da je pod njenim preovladjujućim uticajem ta deklaracija i doneta, naravno uz ogroman i nemerljiv uticaj Svetskog Jevrejskog Kongresa.

Ono što je važno istaći da su SAD i same u postupku za donošenje zakona koji se zove Justice for Uncompensated Survivors Today (JUST) Act of 2017. Navedeni zakon je nedavno usvojen od strane američkog Senata, a tek treba da prođe Kongres, nakon čega po proceduri ide na potpisivanje predsedniku SAD-a kada efektivno stupa na snagu i postaje zakon.

Država Srbija ima priliku da ovakvu medjunarodnu okolnost diplomatski iskoristi obzirom da američki zakon predviđa da države potpisnice Terzinske deklaracije sastavljaju godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava, verskoj slobodi, procenu nacionalnih zakona u vezi sa indentifikacijom, povratkom i restitucijom oduzete imovine u toku Holokoausta, kao i poštovanju ciljeva Terzinske deklaracije od strane njenih potpisnica.

Imamo priliku da zastupamo Jevrejsku opštinu Beograd u postupku vraćanja imovine po našem zakonu i zaista smoi sami bili iznenadjeni saznavanjem istorijskih podataka o stradanju jevreja u našoj Srbiji.

Zato je srpski zakon o vracanju te imovine posebno važan za sve gradjane Srbije jer se njime iako delimično, pokušava i samo pokušava ispraviti nepravda koja je trajala gotovo 70 godina.

Kako je Republika Srbija jedna od retkih drżava koja je uopšte donela takav zakon, u složenim medjunarodnim odnosima potrebno je svaku pa i tu okolnost diplomatski iskoristiti.

Pošaljite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *