Blog

By 9. 06. 2017. in Blog, Blog i vesti | 0 komentara


9. juna 2017.

Kako je Apple dobio izgubljenu bitku

Možda i postoje razlozi da ne volite kompaniju Apple, ali jednu osobinu joj ne možete osporiti. Apple će ući u bitku za koju će mnogi reći da je unapred izgubljena.

Da li ste znali da Apple nije prva kompanija koja je lansirala ime „iPhone“?

Upravo na odbrani imena telefona, advokati Apple su na slučaju u Brazilu pokazali koliko je pravo kreativna disciplina i da nikad ne treba odustati bez obzira koliko je pravna prepreka nepremostiva.

Nije važno biti prvi, već je nekad bitno biti i kreativan

Brazilska kompanija „IGB Eletronica SA“ podnela je 2000. zahtev za zaštitu žiga u Brazilu pod nazivom Gradiente iphone. To je sedam godina pre nego što je Apple lansirao smartphone pod nazivom iPhone.

Sam proces registracije žiga se odužio. Trajao je osam godina iz dva razloga: tome se protivila brazilska kompanija TELESP Mobitel koja je bila vlasnik žiga E-fone i brazilski zavod za intelektualnu svojinu je u to vreme imao veliki zaostatak u rešavanju podnetih prijava, a žig je najzad registrovan tek 2. januara 2008.

Upravo ovaj drugi razlog će kasnije biti važan, ali o tome kasnije.

Šta se desilo kad je došao Apple?

IGB je 2007. godine koristio žig Gradiente iphone na brazilskom tržištu, reklamirajući i prodajući mobilne telefone pod tim nazivom.

Iste godine i Apple je u SAD promovisao iPhone, a u septembru 2008. godine lansirao ga je i na Brazilsko tržište gde IGB je već imao prava prioriteta korišćenja žiga pod nazivom Gradiente iphone koja je stekao podnošenjem prijave još 2000-te.

IGB je u tom periodu upala u finansijske probleme zbog čega je u trenutku dolaska Apple-a u Brazil prekinula proizvodnju Gradiente iphone. Na tržište su se ovim telefonom vratili 2012. i time nisu probili rok u kojem su mogli da zbog ne-korišćenja žiga izgube pravo korišćenja istog.

Sa svoje strane, kompanija Apple se u tom periodu nikada nije protivila IGB-ovoj prijavi žiga pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Apple je u SAD svoj prvi iPhone prodao u junu 2007. godine, a prva prijava žiga za taj znak podneta je od strane Apple-a u Brazilu u januaru 2007.

Sve ovo znači da je Apple došao na tržište Brazila na kojem postoji žig (trademark) koji je registrovan koji u sebi sadrži samu reč iphone i odnosi se na mobilne telefone koji imaju pristup internetu.

Kad pravo postane kreativno

Kao što smo već rekli, kreativnost nije samo osobina koja se traži u umetnosti, često je koristimo u pravu, bar oni koji je imaju.

A pravo je po mom shvatanju ipak kreativna disciplina.

Dakle, Apple se našao pred rebusom: kako prigovoriti nekome čiji žig u svom nazivu sadrži generičnu reč koja ne može da se štiti kao žig (Phone), a pri tome sam Apple-ov proizvod takođe sadrži generičnu reč jer se zove iPhone (?!).

Deluje nemoguće? Za Apple-ove advokate nije bilo tako.

Šta su uradili?

U januaru 2013. godine Apple je ipak odlučio da tuži IGB, zahtevajući da se poništi registracija njegovog žiga i da se ograniče isključiva prava IGB-a na znak „Gradiente iphone“ putem takozvanog disclaimer-a: „Ne tražimo ekskluzivna prava na reč iphone“.

Svoju tužbu Apple je bazirao na nedostatku razlike u reči „iphone“ u situaciji kada se ta reč posmatra u odnosu na žig „Gradiente iphone“ u celini.

Međutim, isto tako, advokati Apple-a su isticali da je reč „iphone“ dovoljno prepoznatljiva i da može da bude deo Apple-ovog žiga zbog sekundarnog značenja reči (secondary meaning) koje je nastalo kao rezultat širokog uspeha i reklamiranja Apple-ovih proizvoda od 2007. godine.

Jednostavno rečeno: reč „iphone“ više nema samo primarno značenje koje ima i reč „phone“ kao generična reč, već „iphone“ sada ima i sekundarno značenje koje označava konkretan Apple proizvod.

Apple je u medjuvremenu stvorio novo značenje reči. Kreativno i genijalno.

Advokati IGB-a su izneli sledeće kontra argumente: nedostatak razlike na koji se Apple poziva nije u skladu sa njihovim sopstvenim pokušajima širom sveta da zaštite reč „iphone“ kao svoj ekskluzivni žig (dakle bez tzv. disclaimer-a) i da kada je Gradiente iphone registrovan u januaru 2008. godine, Apple-aov smartphone nije ni postojao na tržištu u Brazilu.

Šta je sud presudio?

U septembru 2013. prvostepeni sud Rio de Žaneira doneo je odluku da se registracije žiga „Gradiente iphone“ ukine i da se donese nova odluka koja će obavezati IGB na disclaimer „Ne tražimo ekskluzivna prava na reč iphone“.

Na taj način su prava IGB-a na upotrebu žiga je ograničena.

Ova odluka se oslanjala na argument da se prava industrijske svojine temelje na fer konkurenciji, a u ovom konkretnom slučaju, dve glavne okolnosti su morali da budu uzete u obzir: odugovlačenje od strane Zavoda za intelektualnu svojinu prilikom ispitivanja prijave žiga „Gradiente iphone“ i s druge strane široko tržišno učešće i široka prepoznatljivost znaka „IPhone“ nastala tokom godina.

Sudija je u ovom slučaju zanemario validno stečena prava IGB-a, navodeći da: „Iako stvaranje zaštitnih znakova mora biti podržano i zaštićeno … kada dođe do mogućih sukoba, kao što je ovom slučaju, ja ne priznajem takvu zaštitu kao apsolutnu. Nesporno je da optuženi nije podneo svoj zahtev u zloj nameri … ali je isto tako nesporno da bi neograničeno korišćenje iPhone znaka od strane tuženog (IGB), bez ikakvih ograničenja znatno oštetilo tužioca“.

Sudija izvestilac i drugi apelacioni sudija Apelacionog suda zauzeli su identičan stav i potvrdili su prvostepenu odluku.

Treći apelacioni sudija je takođe potvrdio prvostepenu presudu, ali je njegova odluka bazirana na malo drugačijim osnovama.

S jedne strane, on je istakao da je Brazil svakako usvojio atributni sistem za sticanje prava industrijske svojine i istakao da je Zavod za intelektualnu svojinu, kao organ javne uprave dužan da postupa strogo u skladu sa načelom legaliteta.

S druge strane, ipak on je zaključio da je „iPhone“ opisni i generički pojam koji nije bio predmet isključivog prava; dakle, ni Apple (bez obzira na stečenu distinktivnost svojih proizvoda) niti IGB može da ometa korišćenje reči „iphone“ od strane trećih lica, pod uslovom da usled takvog korišćenja ne dolazi do verovatnoće zabune potrošača na tržištu.

Ova odluka suda bi u praksi značila da bi IGB mogao da koristiti reč „iphone“ samo u okviru svog žiga „Gradiente iphone“, dok Apple može da koristi reč „iphone“ i samostalno.

Na ovu odluku uložena je žalba i čeka se odluka Vrhovnog Suda.

Zaključak

Kreativnost nije isključivo vezana za lepe umetnosti, naprotiv, svakodnevno se koristi u pravu pre svega u izvornom kreiranju odredjenih društvenih odnosa kao što su ugovori ili bilo koji akti ili u tumačenju ili uredjenju određenih odnosa koji su već nastali.

Pri tome, ne zaboravite, pri rešavanju odredjenih pravnih problema ponekad Vam je rešenje ispred nosa, samo je potrebno da razmišljate „out of the box“.

Pošaljite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *