Blog i vesti


Nemački sportski gigant Adidas nedavno se suočio sa velikim gubitkom, nakon što je Zavod za intelektualnu svojinu Evropske unije (EUIPO) zazeo stav da Adidasov logo sa tri paralelne bele crte na crnoj pozadini zapravo ne ispunjava uslove za zaštitu. Ovakav ishod posledica je spora između kompanije Adidas i belgijske kompanije za obuću Shoe Branding Europe BVBA koja je podnela zahtev da se se ovaj žig Adidasa oglasi nevažećim. Prema tužbi BVBA-a, logo Adidasa – koji se sastoji od tri vertikalne bele linije na crnoj podlozi, a odnosi se na „odeću i obuću“ – ne poseduje distinktivnost-posebnost koja je neophodna za pravnu zaštitu robnih marki.

Saznajte više

Nemački sportski gigant Adidas nedavno se suočio sa velikim gubitkom, nakon što je Zavod za intelektualnu svojinu Evropske unije (EUIPO) zazeo stav da Adidasov logo sa tri paralelne bele crte na crnoj pozadini zapravo ne ispunjava uslove za zaštitu. Ovakav ishod posledica je spora između kompanije Adidas i belgijske kompanije za obuću Shoe Branding Europe BVBA koja je podnela zahtev da se se ovaj žig Adidasa oglasi nevažećim. Prema tužbi BVBA-a, logo Adidasa – koji se sastoji od tri vertikalne bele linije na crnoj podlozi, a odnosi se na „odeću i obuću“ – ne poseduje distinktivnost-posebnost koja je neophodna za pravnu zaštitu robnih marki.

Saznajte više

Kada zaposlenom prestaje radni odnos, bezobzira na činjenicu da li zaposleni odlazi sporazumno ili je došlo do otkaza Ugovora o radu od strane zaposlenog ili poslodavca, poslodavac mora voditi računa da osigura zaštitu svoji interesa i imovine, kojom prilikom bi poslodavac trebao da zaposlenom onemogući dotadašnji način pristupa prostorijama poslodavca i računarskim sistemima. Kako ne bi došlo do propusta prilikom provere da li je zaposlenom koji napušta kompaniju onemogućen pristup podacima i imovini poslodavca, predlažemo sastavljanje check liste koju je potrebno ispoštovati prilikom prestanka radnog odnosa svakog zaposlenog.

Saznajte više

Šta je autorsko delo? Koja prava ima autor? Šta je zabranjeno, a šta dopušteno? U autorskom pravu nije sve tako jednostavno pa većina ljudi nije dovoljno informisana kada je reč o fotografijama dostupnim na internetu. Zbog toga često dolazi do neovlašćene upotrebe takvih fotografija i samim tim povrede autorskih prava.

Saznajte više

Zaposleni u Srbiji koji imaju ugovoreni bonus, isti mogu ostvariti ukoliko ispune dogovoreni učinak ili određene ciljeve. Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonus) se redovno reguliše Ugovorom o radu. Šta treba uzeti u obzir prilikom postavljanja ciljeva zaposlenom i isplate bonusa?

Saznajte više

23. 06. 2017.


Brend i Kamen Mudrosti

Pre nekoliko godina smo bili kontaktirani od strane jedne autorske Agencije iz Londona u vezi sa problemom koji je njihov klijent imao u Srbiji a odnosilo se na određena autorska i druga prava na jednom romanu. Uvek je uzbudljivo baviti se pravom u takvim oblastima koje se tiču lepih umetnosti, posebno što je to nekad osveženje u tekućim poslovima jedne korporativne advokatske kancelarije.

Saznajte više

Zašto je Intelektualna svojina važna za startapove. Često nas iz startap zajednice pitaju kako da koncipiraju svoj startap projekat u odnosu na konkurente, partnere, saradnike, podizvođače i intelektualnu svojinu itd. To je dobro. Primećujemo da današnja generacija preduzetnika u tehnološkim startapovima u Srbiji ima više svesti o značaju dobro uređenih odnosa od nekih ranijih generacija preduzetnika.

Saznajte više

Možda i postoje razlozi da ne volite kompaniju Apple, ali jednu osobinu joj ne možete osporiti. Apple će ući u bitku za koju će mnogi reći da je unapred izgubljena. Da li ste znali da Apple nije prva kompanija koja je lansirala ime „iPhone“? Upravo na odbrani imena telefona, advokati Apple su na slučaju u Brazilu pokazali koliko je pravo kreativna disciplina i da nikad ne treba odustati bez obzira koliko je pravna prepreka nepremostiva.

Saznajte više

Kad je 1884. godine stigao u Ameriku, Nikola Tesla je u svom vlasništvu imao knjige poezije, četiri centa i za njega najvrednije – pismo preporuke za rad kod Tomasa Edisona, u to vreme jednog od najpoznatijih biznismena u Americi.
Iako je jedan od najznačajnijih naučnika iza sebe ostavio 300 patenata, te se može reći da je Tesla u jednom trenutku bio i veoma bogat, u vreme smrti 1943. godine bio je u bankrotu.

Saznajte više

Samo jedna loše sročena, neprecizna odredba u jednom ugovoru dovela je do sudskog spora „teškog“ stotine miliona dolara između čuvenih proizvođača lutaka Barbi i Brac.

Od 1959. godine pa sve do kraja prošlog veka, Barbi je bila kraljica lutaka, a njen vlasnik kompanija „Matel“ imala je ogroman profit.

Međutim, 2001. „MGA Entertejment“ na tržište je izbacio lutku Brac i ubrzo osvojio 40 odsto tržišta.

Saznajte više

Koliko god vam izgledalo da je najpoštenije da se vlasništvo nad firmom deli 50-50 odsto, upravo ovo rešenje može da vam stvori najveće probleme.

Bez obzira da li u posao krećete sa svojim najboljim prijateljem ili sa nekim koga ste tek upoznali, da li u posao unosite ideju, a partner novac, izbegavanjem ovakve vlasničke strukture jedan je od načina kako da zaštitite ideju za posao.

Pet argumenta možemo da istaknemo u prilog ove tvrdnje.

1. Odgovornost

Izbegavajte da vaš startap bude registrovan kao ortačko društva. Razlog je vrlo jednostavan. Poslovanje/obaveze ortačkog društva se garantuje celokupnom ličnom imovinom članova.

Saznajte više

Svako pokretanje kompanije sa sobom nosi potencijal za privlačenje investicija, brz rast i profit. Takođe nosi i rizik da čitava ideja doživi neuspeh.

Kako pravni razlozi ne bi bili ti koji će voditi neki projekat u neuspeh Advokatska kancelarija „Naumović & Partneri“ ističe sedam najčešćih pravnih grešaka prilikom pokretanja startapova.

1. Jasan ugovor, ne usmeni dogovor

U nedostatku pravne kulture na ovim prostorima i zahvaljujući preovlađujućem modelu usmenog dogovaranja između učesnika u biznisu, najčešće se dešava da su sami učesnici u biznisu na taj način posejali klicu budućih sporova.

Saznajte više

Advokatska kancelarija Naumović i partneri kao punomoćnik Jevrejske opštine Beograd saopštava da je opština zainteresovana da uzme aktivno učešće u postupku rehabilitacije ratnog premijera Srbije Milana Nedića, koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, kao i da će uložiti sve zakonske mogućnosti da zahtev za rehabilitaciju bude odbijen, budući da je sud u toku postupka ovlašćen da prikuplja informacije od organizacija i institucija.

Saznajte više

Ovih dana je advokatska Kancelarija Naumović & partneri kao punomoćnik Jevrejske opštine Beograd primila prvo Rešenje Agencije za Restituciju kojim je imovina Žige Šterna koja se nalazi u Prizrenskoj ulici u Beogradu vraćena i data u svojinu Jevrejskoj opštini Beograd. Porodica Štern je tokom drugog svetskog rata odvedena je u logor na Banjicu, a potom je pogubljena u Aušvicu. Njihovu imovinu proteklih sedamdeset godina koristila je država. Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika je jedinstven zakon na području Istočne Evrope i Balkana I usvojen je kako bi se donekle ublažile posledice sprovedenog Holokausta i stradalništva pripadnika jevrejske zajednice na teritoriji Republike Srbije. Pomenuti Zakon, u čijoj su izradi učestvovali i predstavnici Jevrejskih opština, Saveza jevrejske opštine Srbije i Svetske jevrejske organizacije za restituciju iz Vašingtona, predstavlja veliki uspeh Republike Srbije, koja je njegovim usvajanjem pokazala duboko saosećanje sprskog naroda i predstavnika srpske vlasti prema velikim žrtvama jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Inače se sva oduzeta imovina sada nalazi, u većini slučajeva, u svojini Republike Srbije ili pojedinih jedinica lokalnih samouprava, državnih ili javnih preduzeća. Iako, na sreću, država nije učestvovala u proganjanju jevrejskog naroda, Srbija ne treba ni da ima neku korist od posledica Holokausta i to je etički i moralni cilj samog Zakona. U tom smislu nadamo se da će ovaj srpski zakon biti Svetionik i primer drugim državama iz ovog dela Evrope. Advokatska kancelarija Naumović i Partneri, koja zastupa Jevrejsku opštinu Beograd u postupcima restitucije po tom Zakonu, pozdravlja donošenje prvih odluka Agencije za restituciju Republike Srbije. Takođe, naše je veliko zadovoljstvo što smo deo ovog istorijskog trenutka i koji će nesumnjivo biti upamćen kao posebno značajan za srpsku pravnu istoriju. Verujemo da su prve odluke o restituciji imovine tek početak rada na vraćanju i objedinjavanju imovine tragično nastradalih pripadnika jevrejske zajednice u mračnim vremenima Holokausta na našim prostorima. Na kraju ističemo da navedni Zakon i njegovo sprovođenje je u moralnom, etičkom i pravnom smislu daleko značajniji za Republiku Srbiju i sve njene građane nego u materijalnom smislu za domaće jevrejske...

Saznajte više

Advokatska kancelarija “Naumović i Partneri” objavljuje da zastupa Jevrejsku opštinu Beograd u postupku restitucije po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika („Sl. glasnik RS“, br. 13/2016). Radi se o jedinstvenom zakonu na području Istočne Evrope i Balkana koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila dana 12/02/2016. godine i koji je stupio na snagu 27/02/2016. godine. Navedeni Zakon predviđa da zahtev za vraćanje imovine podnosi jevrejska opština, a da postupak vodi Agencija za restituciju, koja utvrđuje sve činjenice i okolnosti i donosi rešenje kojim se zahtev usvaja i utvrđuje imovina koja se prenosi u svojinu jevrejskoj opštini ili kojim se zahtev odbija kao neosnovan. U izradi Zakona su učestvovali i predstavnici Jevrejskih opština, Saveza jevrejske opštine Srbije i Svetske jevrejske organizacije za...

Saznajte više

Sa zadovoljstvom možemo da objavimo da je advokatska kancelarija Naumović & Partneri uspešno okončala zastupanje udruženja “Regularna Velika Loža Srbije” u parničnom postupku zaštite imena protiv udruženja koje je nezakonito koristilo naziv “Velika Regularna Loža Srbije u Orijentu Beograd”, te da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Apelacionog suda u Beogradu odlučeno da je ništav takav upis upis u Registar udruženja Agencije za privredne registre te se nalaže Agenciji za privredne registre da iz naziva tog udruženja briše reči “Velika Regularna Loža...

Saznajte više

Sa zadovoljstvom možemo da objavimo da je advokatska kancelarija Naumović & partneri uspešno okončala zastupanje Jevrejske zajednice Beograd u procesu restitucije za verske zajednice, u jednom od važnijih postupaka pred Agencijom za restituciju Republike Srbije. U navedenom možda istorijskom postupku, Jevrejska opština Beograd je povratila dve zgrade u Beogradu. Naime, nakon 1941 godine i početka Holokausta kada je Jevrejskoj opštini Beograd oduzeta sva imovina, a nakon II Svetskog rata kada je od strane države nacionalizovan veći deo imovine, ovo je prvi put nakon 74 godine da je Jevrejska opština Beograd uspela da povrati značajniju imovinu koja joj je oduzeta. U procesu substitucije za zgradu u ulici Kralja Petra 71, koja je inače ranije bila versko sedište Jevrejske opštine Beograd, i koja je jedini primer nacionalizovanja sedišta verske zajednice a u kojoj se danas nalaze fizička lica sa otkupljenim stanovima, Jevreksa opština Beograd je u substituciji dobila zgradu Robnog magacina Benciona Bulija u ulici Kralja Petra 16, kao i zgradu Kulturnog centra Rex-a u ulici Jevrejska 16 (nekadašnje sedište Oneg Šabata). Vraćanje ovih zgrada predstavlja veliki pomak u saradnji Jevrejske zajednice sa državom Srbijom koja je ovom supstitucijom na jedan način ispravila nepravednu nacionalizaciju imovine koju je nekada Jevrejska zajednica u Beogradu posedovala. Aktiviranje ovih zgrada u komericijalne svrhe, omogućiće normalizovanje finasnijske situacije same Jevrejske opštine Beograd a time i značajnije obnavljanje života Jevrejske zajednice u...

Saznajte više

Ideja jeste svaka misao koja se nalazi u glavi nekog pojedinca. Tek kada neka ideja ispunjava uslov inovativnosti i kada se ta ideja na neki način počne razvijati, ostvarivati i materijalizovati, može se govoriti o intelektualnoj svojini. No, to opet ne znači da možete da zaštite samu ideju u užem smislu te reči, već samo konkretnu realizaciju ideje uz ispunjenje određenih uslova. Bez obzira da li ste kreativan pojedinac, firma u razvoju ili multinacionalna kompanija, važno je da zaštitite vaše ideje, a dalje ćemo vam objasniti i zašto. Šta je intelektualna svojina? Pojam intelektualna svojina se široko koristi. Ukoliko bismo preveli na jezik koji nije pravni, intelektualna svojina jeste svaki proizvod u širem smislu te reči, koji je nastao iz neke kreativne ideje. Taj pojam obuhvata kako autorsko delo i srodna prava, patente, žigove, dizajne, modele, kao prava koja su zaštićena kao takva kroz propise Republike Srbije i međunarodne propise, tako i recimo “know-how“ kao skup operativnih, eksplicitnih ili prikrivenih informacija, koji nije podložan klasičnoj zaštiti i registraciji, ali ne znači da ne može na drugi način da se zaštiti. Tako, kada vam padne na pamet neka sjajna nova ideja koju biste mogli materijalno da prenesete na papir, uobličite u neki program, proizvod ili bilo koji drugi materijalni oblik, iskažete kroz pisano, govorno, likovno, filmsko ili dramsko delo, trebalo bi da se obezbedite da neko drugi ne iskoristi vašu kreativnost. Kako zaštiti intelektualnu svojinu? Sa razvojem tehnologije i porastom društvenih mreža, dolazi do uvećanog i ubrzanog protoka informacija, čime postaje sve teže da se obezbedi zaštita intelektualne svojine. Kako biste zaštitili vašu intelektualnu svojinu, potrebno je da sledite par upustava: 1. Ne pričajte nikome o vašoj ideji Pre neko što formalno zaštite vašu intelektualnu svojinu, preporuka je- ne pričajte nikome o vašoj ideji, a svakako istu ne iznosite i ne delite po raznim društvenim mrežama, forumima i slično. Neko vas možda pretekne u realizaciji i iskoristi vašu ideju pre vas. Ukoliko ste već primorani sa nekim da diskutujete o toj temi, dalja preporuka je da potpišete sporazum o poverljivosti sa licima kojima iznosite vašu ideju. 2. Realizujte vašu ideju Kada vam padne na pamet nešto što bi moglo da se realizuje i što može da bude predmet zaštite, odmah isto stavite na papir i upišite datum, kako bi mogao da se prati razvoj vaše ideje i kako sutra neko ne bi mogao da vam kaže „ja sam prvi to smislio“. Zatim, u zavisnosti od same ideje, materijalizujte takvu vašu ideju kroz skice, planove, crteže, opise, konkretan proizvod, neko umetničko delo i kroz neku drugu formu. 3. Registrujte finalni proizvod vaše ideje Kada ste ispoljili vašu ideju na način kako...

Saznajte više

Na IV redovnoj sednici Skupštine olimpijskog komiteta Srbije održanoj dana 16/04/2015. godine u Beogradu, Zoran Naumović, Partner u advokatskoj kancelariji Naumović & partneri, izabran je za za člana predsedništva stalne sportske arbitraže Olimpijskog komiteta Srbije (www.oks.org.rs).

Saznajte više

Ove godine, 15 juna 2015. godine navršava se 800 godina od potpisivanja, dakle nastanka jednog velikog pravnog dokumenta koji je svojevtstan svetionik prava- Velike povelje sloboda ili Magna Carta Libertatum. Magna Carta Libertatum ili Velika povelja sloboda je engleski ustavni dokument iz 1215. godine, kojim je ograničena moć engleskih kraljeva, konkretno kralja Jovana bez zemlje. To je jedan od prvih pravnih dokumenata koji je otkrio put do ustavne monarhije odnosno ograničenja apsolutne vlasti monarha a svakako je bio prvi putokaz za mnogo kasnije donete Ustavne dokumente širom sveta. Tim povodom, Britanska nacionalna biblioteka će na 800. godišnjicu Magna Carta Libertatum prvi put ujediniti pod jednim krovom sve postojeće originalne kopije prvog engleskog ustavnog dokumenta koji je u junu 1215. odobrio kralj Jovan Bez Zemlje kako bi umirio pobunu engleskog plemstva. Inače, Britanska nacionalna bilblioteka je najavila da će za njenu godišnjicu 2015. godine, na tri dana ujediniti sve četiri kopije dokumenta, a koje će početkom tekuće godine proučavati istraživači i pogledati 1215 ljudi koji će biti odabrani putem konkursa. Projekat ima za cilj da pruži celovitiju sliku o kralju Jovanu (Džonu) koji je tradicionalno prikazan kao okrutan slabić u nizu filmova o Robinu Hudu, legendarnom engleskom otpadniku koji je, prema mnogim istoričarima, živeo oko 100 godina kasnije. Rezultati istraživanja biće pohranjeni u onlajn banku podataka zajedno sa komentarima o Magna karti i građom za veliku izložbu koja će 2015. godine biti održana u Britanskoj biblioteci u Londonu povodom 800-godišnjice povelje. Magna Carta Libertatum je potpisana 15. juna 1215. godine u Ranimidu, zapadno od Londona. Ona je nastala kao rezultat neslaganja između rimskog pape i kralja Jovana bez zemlje i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava. Konkretno, od kralja se zahtevalo da se Poveljom odrekne određenih prava i da poštuje određenu zakonsku proceduru, kao i da prihvati da kraljeva volja može biti ograničena zakonom. Iako je povelja ograničila kraljevsku moć i u svojih 63 člana pokrila mnoga pitanja, uglavnom je zastupala veleposedničke interese. Pitanja obuhvaćena poveljom kretala su se od prava slobodnih ljudi na suđenje i pravdu, pa sve do težina i mera, ribarskih vrša i stranih trgovaca. Magna carta libertatum je ograničila prava šerifa, čuvala slobode i privilegije okruga i gradova i načinila sporazum sa Krunom da se neće mešati u prava Crkve, niti da će bez pristanka krunskog saveta nametati Klevetnički danak ili bilo kakav drugi porez. Čuvenim članom 39. Kralj se obavezao da ne hapsi feudalce bez odluke suda koji moraju sačinjavati ljudi njima ravni po statusu (nullus liber homo capiatur, vel imprisoneteur… nisi per legale iudicium parium suorum vel per legem terrae). Da zaključimo, Veliku povelju slobode, odobrio je Jovan bez zemlje kako bi postigao dogovor...

Saznajte više

  Zakon o izmenama Zakona o javnom beležništvu kao rezultat Sporazuma Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije i Advokatske komore Srbije od 08.01.2015. godine i njegovi efekti po korisnike finansijskih usluga Stiče se utisak da se Sporazumom, Ministarstva pravde Vlade Republike Srbije i Advokatske komore Srbije od 08.01.2015. godine, usaglašenim izmenama Zakona o javnom beležništvu („Službeni glasnik RS“, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – dr. zakon, 93/2014 – dr. Zakon, 121/2014 i 6/2015), ( u daljem tesktu: Zakon) umanjuju ili ugrožavaju prava trećih strana, koje u sačinjavanju ovog Sporazuma nisu učestvovale. Prava trećih, u ovom slučaju banaka a naročito njihovih klijenata, bi mogla biti ugrožena članovima 82. i 93. Zakona koji založnu izjavu, kao verodostojnu ispravu, vraća na formu javnobeležničkog zapisa što kao posledicu ima poskupljenje formalizacije ove izjave za 60%. Naime, noveliranim članom 82. Zakona o javnom beležništvu, propisuje se, i to u stavu 1, da se u obliku javnobeležničkog zapisa sačinjavaju: ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica; sporazum o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom; ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem. Stav 3 istog člana još propisuje da pravni poslovi i izjave iz stava 1. ovog člana koji nisu sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa ne proizvode pravno dejstvo. Poslednjim izmenama Zakona promenjenim, članom 93. propisuje se da javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno a da se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju naročito: ugovor o prometu nepokretnosti; ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje; ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti. Dalje, podsećanja radi, Zakonom o izmenama i dopunama ovog Zakona koje su stupile na snagu 06.11.2014. godine, između ostalog, tada novim stavom 5 člana 85. Zakona, propisano je da dejstvo javnobeležničkog zapisa, kao izvršne isprave, ima i privatna isprava solemnizovana od javnog beležnika u skladu sa tim Zakonom, ako ispunjava uslove propisane stavom 1 istog člana. Ova odredba praktično znači da se na založnoj izjavi, od dana stupanja na snagu izmena Zakona iz novembra 2014. godine, overava potpis njenog davaoca kod javnog beležnika, čime se ona upodobljuje, do dana stupanja na snagu citiranih izmena Zakona, isključivo propisanoj formi javnobeležničkog zapisa i sa tako formalizovanom (solemnizovanom) izjavom se može vršiti upis hipoteke u javne knjige koje vodi RGZ i sprovoditi prinudna naplata bilo sudskih bilo vansudskim putem kao sa...

Saznajte više

Zadovoljstvo nam je istaknemo smo posali pravni zastupnici East West Bridge. Mot Istok Zapad (East West Bridge) je nezavisno naučno i istraživačko udruženje u Srbiji (www.ewb.rs/).

Saznajte više