Budite oprezni prilikom komunikacije na društvenim mrežama
Kada je u februaru 2017. godine advokat Monika Lang iz Argentine kreirala skriveni nalog na Twitter-u pod imenom @EVAargentina20 i potom na istom objavila niz uvredljivih twitt-ova na račun jednog argentinskog biznismena, nazivajući ga kriminalcem i „stavljajući mu na teret“ teška krivična dela, nije ni slutila da će navedeni slučaj eskalirati na način da će biti obavezana na naknadu štete.
Twitt-ovi ove advokatice su ubrzo izazvali reakciju biznismena, koji je protiv nje podneo tužbu, tražeći da mu isplati milion pezosa (oko 50.000 dolara) na ime naknade štete.
Na ročištu održanom radi poravnanja stranaka, sud je doneo odluku da se tužena kazni sa 150 sati društveno korisnog rada i objavljivanjem presude u dva najtiražnija dnevna lista u zemlji.
Uvreda na društvenoj mreži je krivično delo
Morate biti svesni da je kod nas takođe uvreda krivično delo a i da se pravo na naknadu štete od učinioca ovog dela ostvaruje se u krivičnom postupku ili po pravilima posebnog parničnog postupka za naknadu štete.
Postoji i teži oblik krivičnog dela uvrede koji postoji u slučaju vređanja „putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu“.
Dakle, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo jasan stav da društvena mreža Facebook predstavlja „sredstvo slično sredstvima“ štampe, radija ili televizije te da se i preko društvene mreže može uputiti uvredljiva izjava i izvršiti krivično delo uvrede.
Krivično delo je društveno opasno delo i ono postoji bez obzira da li ga je neko učinio imenom i prezimenom ili sakriven iza tzv. lažnog naloga, te je svakako kultura komunikacije nešto na šta treba da obratite pažnju i da to razvijate i negujete kao veštinu, bez obzira da li sa nekim slažete ili ne.
Naknada štete zbog uvrede
U praksi se oštećeni odlučuju i za neku vrstu novčane satisfakcije za pretrpljen duševni bol, te podnose tužbe za naknadu štete bilo po opštim pravilima imovinskog prava bilo prema posebnom zakonu ukoliko je uvreda učinjena putem medija (Zakon o javnom informisanju i medijima).
Svakako mediji su samo oni koji su registrovani u Registru medija a s druge strane društvene mreže se za sada ne smatraju medijem, te se učinjena uvreda u konkretnom slučaju može izjednačiti sa vređanjem/omalovažavanjem prisutne osobe a oštećeni ima mogućnost da podnesete tužbu za naknadu štete prema opštim pravilima obligacionog prava.
Da bi ste razumeli pravilno šta je kritički sud a šta je vređanje, navešćemo Vam jedan primer iz nedavne sudske prakse.
Nedavno je jedan srpski novinar podneo je tužbu protiv lica koje je na jednom internet portalu iznosilo uvredljive tekstove vređajući dostojansto i ugled novinara.
Tuženi je u pomenutim tekstovima, između ostalog, izrekao da je tužilac „plaćeni novinar“ i „ bruka profesije“.
Nakon sprovedenog postupka, nadležan sud je usvojio tužbu i obavezao tuženog da tužiocu plati novčanu naknadu zbog pretrpljenih duževnih bolova i da nadoknadi troškove postupka.
U obrazloženju presude sud je utvrdio da sporne izjave tuženog „prevazilaze granice iznošenja kritičkog mišljenja o radu tužioca i da ne predstavljaju vrednosni sud o njegovom radu, već su usmerene na ličnost tužioca kojima se vređa njegova čast i narušava ugled“.
Zaključak
Čekajući da se zakonska regulativa u potpunosti prilagode novim vidovima komunikacije koja se odvija u digitalnom svetu, sudski primeri koji su pomenuti u ovom tekstu treba da posluže kao upozorenje korisnicima Fejsbuka, Twitter-a, da vode računa o svom izražavanju na društvenim mrežama i da neguju kulturu komunikacije.
Drugim rečima, budite svesni da su pravila koja vrede za ponašanje u tzv. javnom prostoru, proširena i na društvene mreže i da zakon kažnjava radnje koje predstavljaju povredu prava ličnosti, bez obzira na to u kom se okruženju manifestuje takvo ponašanje.
