Početkom prošle godine je trebalo da bude održan tender za koncesiju nad 5G frekvencijama na teritoriji Republike Srbije.
Zbog pandemije je taj tender prvobitno odložen za kraj prošle godine, a malo kasnije je dodatno pomeren.
Samim time je fokus Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija prešao na potpuno pokriće teritorije Srbije širokopojasnom mrežom dok je 5G trenutno sekundarna tema, bar u 2021. godini.
To je naravno (kako i treba da bude), obrazloženo činjenicom da je neophodno da svi građani ove države, uključujući i građane iz ruralnih područja imaju pristup adekvatnoj širokopojasnoj internet mreži da bi mogli funkcionisati kao građani, zaposleni i đaci u toku ovih vanrednih okolnosti kojima smo izloženi za vreme COVID pandemije i online poslovanja odnosno nastave i školovanja.
U tom smislu, Ministarstvo je raspisalo tender za pokriće širokopojasnom mrežom, na koji su se javili Telekom Srbije, i SBB.
Međutim, na našem tržištu postoje i drugi učesnici koji su u poodmakloj fazi testiranja opreme za 5g tehnologiju i u ovoj internet utakmici čini nam se da je blago podignut nivo uzbuđenja da ne kažemo adrenalina sa glavnim pitanjem: ko će biti konkurentniji na tržištu: širokopojasni internet ili 5G internet.
Naravno, stručnjaci dobro znaju da su te dve tehnologije komplemetarne i da jedna drugu dopunjuju, odnosno da 5g mreža koja zahteva veći broj baznih stanica može samo da bude bolja uz širokopojasni internet.
Dakle, prema sadašnjim najavama, izgradnja mobilne mreže pete generacije u Srbiji, poznate kao 5G, mogla bi početi najranije 2022. godine.
Prema poslednjim najavama i SBB je najavio učešće na budućem tenderu za 5g.
Naravno, kod ekonomije je uvek i politika bitna, te se kao i u drugim industrijama (kao što je na primer gas) i u ovim telekomunikacionim industrijama prelamaju interesi značajnih političkih i ekonomskih sila kao što su SAD, Evropa i Kina.
U septembru prošle godine u Vašingtonu je potpisan Sporazum tzv. Kosova i Republike Srbije sa Vladom SAD, sa Donaldom Trampom na čelu.
Između ostalog (pretposlednji pasus na prvoj strani), u njemu su se strane potpisnice dogovorile da zabrane upotrebu 5G opreme koja je nabavljena od „untrusted vendors“ ili da ukoliko je takva oprema nabavljena da je zajedničkim naporima uklone.
Naravno, definicija „untrusted vendors“ nije data u samom Sporazumu i postavlja se pitanje kako će se ta odredba sprovoditi u nekom budućem vremenu, posebno sada kada je došlo do promene u Beloj kući sa novim predsednikom Džoom Bajdenom na čelu.
U svakom slučaju, uzbudljivo vreme je pred nama, ne samo za nas građane koji smo korisnici 5g tehnologije već i za same ekonomske učesnike na tržištu 5g tehnologije.
Nakon ovog uvoda, da li možete da zamislite da će u nekoj bliskoj budućnosti u Srbiji, na primer Vaš frižider (kao hardver) koji u sebi ima softver, sam prepoznati koje namirnice u njemu nedostaju, izvršiti naručivanje tih namirnica po unapred definisanim parametrima, izvršiti plaćanje (!?) jer je povezan sa Vašom karticom ili računom, a da Vi uopšte ne morate da se brinete o takvim trivijalnostima u svom životu.
To je naravno moguće i sada bez 5g tehnologije, posebno softverski, mada ruku na srce, hardver sa senzorima za sada zaostaje za razvojem softvera, ali će svakako 5g tehnologija biti raketno gorivo za mnoge industrije i označiće novo tehnološko poglavlje svuda pa i u Srbiji.
Tehnologija je „game changer“ i u slučaju 5g tehnologije, označiće nove dobitnike ili gubitnike u tom procesu, a kao kod Darvina, opstaće samo oni koji su adaptibilni a u istoriji korporacija uvek imate primere onih koji se nisu prilagodili (Nokia, Kodak, pa na primer Sony koji nije predvideo Ipod a imao je pre toga Sony Walkman i sl).
Zoran Naumović, advokat
Autor je honorarni član srpske grupe Trilateralne komisije