Koji su pravni problemi sa 3d printingom?

Nekad se za dobru espresso kafu moralo otići u bar, a danas taj isti ili bolji espresso možete napraviti  kod kuće na svom espresso aparatu.

Možda će u nekoj daljoj ili bližoj budućnosti biti moguće da umesto u prodavnicu ljudi odlaze u lokalnu 3d štampariju radi nabavke određenog proizvoda, koji je istovremeno original, mada može biti i kopija.

Dakle, poslednjih godina doživljavamo pravu malu revoluciju u oblasti 3D printinga (štampanja).

Naime, prema izveštaju Evropske komisije iz 2017. godine se procenjivalo da će do 2021. godine tržište 3D štampanja dostići vrednost od čak 9,64 milijarde evra, s obzirom da je dve godine zaredom (2014. i 2015. godine) industrija 3D štampanja beležila povećanje vrednosti za skoro milijardu evra. Ipak, zbog uticaja pandemije korona virusa ta vrednost je danas stala na ’’samo’’ 5 milijardi evra, sa novom projekcijom da će do 2025. godine vrednost navedenog tržišta iznositi i više nego duplo.

Šta je to 3D printing?

Ukratko, to je proces pravljenja trodimenzionalnog čvrstog, opipljivog objekta na osnovu digitalnog fajla. Navedeno se postiže korišćenjem aditivnih procesa (proces gde se objekat pravi tako što se uzastopno, jedni za drugim, postavljaju slojevi određenog materijala dok se određeni predmet ne napravi).

3D štampač je sposoban da napravi razne vrste predmeta: od drveta, metala, preko hrane, pa sve do ljudskih ćelija. Čuven je primer modela ljudskog bubrega koji napravljen na ovaj način i, zahvaljujući tome, uspešno je izvršena transplantacija bubrega odraslog čoveka u abdomen malog deteta, čime je dete po imenu Lusi moglo da nastavi da živi normalan život.

Takođe, gigant auto-moto industrije BMW uveliko koristi ovu tehnologiju u svojoj proizvodnji za određene komponente, kao što je točak pumpe za vodu, čime se ne samo smanjuju troškovi proizvodnje, nego se ceo proces ubrzava i beleži se ogromna ušteda vremena.

Međutim, za 3D printing se vezuju i određeni rizici, od kojih su najznačajniji povreda prava intelektualne svojine i problem odgovornosti za proizvode itd.

3D printing i IP prava

Što se tiče povrede prava intelektualne svojine, problem podseća na onaj sa piraterijom filmova i serija, s tim što je problem 3D štampanja daleko veći. Naime, ako će u budućnosti moći da se kopira bilo kakav predmet putem 3D štampanja, dobijamo neograničeno crno tržište prepuno kloniranih proizvoda, čiji kvalitet čak i ne mora biti slabiji od originala i koji povređuju čitav spektar prava intelektualne svojine (patent, dizajn, žig, autorska prava).

Mogu se dakle javiti potpuno verne replike najpoznatijih dela ili renomiranih proizvoda.

Sa takvim tehnološkim potencijalom 3D printinga (u Americi je na primer nedavno odobren lek nastao 3d printingom) jako bi se teško mogle uočiti razlike između kopija i originala u budućnosti, čime bi IP prava vlasnika ili zakonitog sticaoca mogla biti u potpunosti narušena.

3D printing i odgovornost za proizvode

Posebna je odgovornost za proizvode koja je utvrđena mnogobrojnim zakonima.

U ovakvim scenarijima krajnji korisnici rizikuju da snose odgovornost kao direktni prestupnici, a proizvođači i prodavci 3D štampača mogu biti smatrani licima koji su doprineli nastanku štete za treće lice, te takođe biti smatrani na neki način odgovornim, čak iako nisu znali za šta će se 3D štampači koristiti.

Zamislite scenario u kojem imate prekršioca koji je pripremio digitalnu bazu i/ili softver u zemlji A i poslao u zemlju B, koja je taj softver modifikovala a zatim je iz neko iz zemlje C kupio takav softver i bazu te je na osnovu te baze odštampao proizvod u lokalnoj 3d štampariji, a zatim je neko iz zemlje D kupio taj proizvod, koji je dakle kopiran, a povrh svega i ne radi kako treba, ili je nekom naneo štetu usled upotrebe (!?).

Pri tome, 3D tehnologija nosi sa sobom ozbiljan potencijal za pravljenje lekova, droge, oružja itd. Kako je u pitanju toliko složen proces u koji je uključen veliki broj ljudi, licu na koje to utiče može biti izuzetno teško da identifikuje odgovornu osobu. Hoće li to biti, u slučaju delikta, tvorac ili prodavac 3D fajla, proizvođač štampača ili softvera, osoba koja napravi određeni predmet?

Zaključak

Rešenje za prevazilaženje gorepomenutog problema se traži u postojećim propisima iz oblasti intelektualne svojine i drugim povezanim propisima, ali je pitanje koliko su ti propisi razvijeni i fleksibilni da bi ispratili ubrzan tehnološki razvoj koji sobom nosi 3d printing.

Situaciju dodatno otežava to što nema sudskih odluka koji se tiču ove oblasti, te su proizvođači na trenutno na nesigurnom terenu.

Generalni zaključak je da je potrebna reforma prava u svetu koja mora uzeti u obzir rastuću 3d industriju.

Kao i uvek,  društveni odnosi (a ekonomski odnosi su njihov sastavni deo), uvek su „za stopu“ ispred propisa i zakona.